Свето писмо Стари завет
Књига пророка ДанилаПоглавље 9. Данилова покајничка молитва за народ Израиљски. Божије откривење о седамдесет недјеља.1. Прве године Дарија сина Асвирова од племена Мидскога, који се зацари над царством Халдејским,
2. Прве године његова царовања ја Данило разумјех из књига број година, које бјеше рекао Господ Јеремији пророку да ће се навршити развалинама Јерусалимским, седамдесет година.
3. И окретох лице своје ка Господу Богу тражећи га молитвом и молбама с постом и с костријети и пепелом.
4. И помолих се Господу Богу својему и исповиједајући се рекох: о Господе, Боже велики и страшни, који држиш завјет и милост онима који те љубе и држе заповијести твоје;
5. Згријешисмо и зло чинисмо и бисмо безбожни, и одметнусмо се и отступисмо од заповијести твојих и од закона твојих.
6. И не слушасмо слуга твојих пророка, који говораху у твоје име царевима нашим, кнезовима нашим и оцима нашим и свему народу земаљском.
7. У тебе је, Господе, правда а у нас срам на лицу, како је данас, у Јудејаца и у Јерусалимљана и у свијех Израиљаца, који су близу и који су далеко по свијем земљама куда си их разагнао за гријехе њихове, којима ти гријешише.
8. Господе, у нас је срам на лицу, у царева наших, у кнезова наших и у отаца наших, јер ти згријешисмо.
9. У Господа је Бога нашега милост и праштање, јер се одметнусмо од њега,
10. И не слушасмо гласа Господа Бога својега да ходимо по законима његовијем, које нам је дао преко слуга својих пророка.
11. И сав Израиљ преступи закон твој, и отступи да не слуша гласа твојега; зато се изли на нас проклетство и заклетва написана у закону Мојсија слуге Божијега, јер му згријешисмо.
12. И он потврди ријечи своје које је говорио за нас и за судије наше, које су нам судиле, пустивши на нас зло велико, да тако не би под свијем небом како би у Јерусалиму.
13. Како је писано у закону Мојсијеву, све то зло дође на нас, и опет се не молисмо Господу Богу својему да бисмо се вратили од безакоња својега и пазили на истину твоју.
14. И Господ наста око зла и наведе га на нас; јер је праведан Господ Бог наш у свијем дјелима својим која чини, јер не слушасмо гласа његова.
15. Али сада, Господе Боже наш, који си извео народ свој из земље Мисирске руком крјепком, и стекао си себи име, како је данас, згријешисмо, безбожни бисмо.
16. Господе, по свој правди твојој нека се одврати гњев твој и јарост твоја од града твојега Јерусалима, свете горе твоје; јер са гријеха наших и с безакоња отаца наших Јерусалим и твој народ поста руг у свијех који су око нас.
17. Сада дакле послушај, Боже наш, молитву слуге својега и молбе његове, и обасјај лицем својим опустјелу светињу своју, Господа ради.
18. Боже мој, пригни ухо своје, и чуј; отвори очи своје, и види пустош нашу и град, на који је призвано име твоје, јер не правде своје ради него ради велике милости твоје падамо пред тобом молећи се.
19. Господе, услиши, Господе, опрости, Господе, пази и учини, не часи, себе ради, Боже мој, јер је твоје име призвано на овај град и на твој народ.
20. А док ја још говорах и мољах се и исповиједах гријех свој и гријех народа својега Израиља, и падах молећи се пред Господом Богом својим за свету гору Бога својега,
21. Док још говорах молећи се, онај човјек Гаврило, којега видјех прије у утвари, долетје брзо и дотаче ме се о вечерњој жртви.
22. И научи ме и говори са мном и рече: Данило, сада изидох да те уразумим.
23. У почетку молитве твоје изиде ријеч, и ја дођох да ти кажем, јер си мио; зато слушај ријеч, и разумиј утвару.
24. Седамдесет је недјеља одређено твоме народу и твоме граду светом да се сврши пријеступ и да нестане гријеха и да се очисти безакоње и да се доведе вјечна правда, и да се запечати утвара и пророштво, и да се помаже свети над светима.
25. Зато знај и разумиј: откад изиде ријеч да се Јерусалим опет сазида до помазаника војводе биће седам недјеља, и шездесет и двије недјеље да се опет пограде улице и зидови, и то у тешко вријеме.
26. А послије те шездесет и двије недјеље погубљен ће бити помазаник и ништа му неће остати; народ ће војводин доћи и разорити град и светињу; и крај ће му бити с потопом, и одређено ће пустошење бити до свршетка рата.
27. И утврдиће завјет с многима за недјељу дана, а у половину недјеље укинуће жртву и принос; и крилима мрским, која пустоше, до свршетка одређенога излиће се на пустош.
Поглавље: 8 | Поглавље: 10
