Свето писмо Стари завет
Књига пророка ДанилаПоглавље 8. Привиђење царства Мидскога, Персијскога и Грчкога и једнога цара немилостива према народу Божијем.1. Треће године царовања Валтасарова показа се мени Данилу утвара послије оне која ми се показала прије.
2. И видјех у утвари; а бјех у Сусану у граду који је у земљи Еламу, кад видјех, и видјех у утвари и бјех на води Улају.
3. И подигох очи своје и видјех, и гле, стајаше крај воде ован, који имаше два рога, а рогови бјеху високи, али један виши од другога, и виши нарасте послије.
4. Видјех овна гдје боде на запад и на сјевер и на југ, и ни једна звијер не могаше му одољети, и не бијаше никога ко би избавио од њега, него чињаше шта хоћаше, и осили.
5. А кад ја мотрах, гле, иђаше јарац од запада поврх све земље а не дотицаше се земље; и тај јарац имаше рог знаменит међу очима својим.
6. И дође до овна који имаше два рога, којега видјех гдје стоји крај воде, и потрча на њ гњевно силом својом.
7. И видјех га гдје дође до овна, и разгњевив се на њ удари овна, те му сломи оба рога и не бјеше силе у овну да му одоли, него га обори на земљу и погази га, и не бјеше никога да избави овна од њега.
8. И јарац поста врло велик; а кад осили, сломи се велики рог, и мјесто њега нарастоше знаменита четири рога према четири вјетра небеска.
9. И из једнога њих изиде један рог мален и нарасте врло велик према југу и истоку према красној земљи.
10. И нарасте дори до војске небеске, и обори на земљу неке од војске и од звијезда, и погази их.
11. И нарасте дори до поглавара тој војсци, и узе му свагдашњу жртву, и свети стан његов обори.
12. И војска би дана у отпад од жртве свагдашње, и обори истину на земљу, и што чињаше напредоваше му.
13. Тада чух једнога свеца гдје говораше, и један светац рече некоме који говораше: докле ће трајати та утвара за свагдашњу жртву и за отпад пустошни да се гази светиња и војска?
14. И рече ми: до двије тисуће и три стотине дана и ноћи; онда ће се светиња очистити.
15. А кад видјех ја Данило ову утвару, и заисках да разумијем, гле, стаде преда ме као човјек.
16. И чух глас човјечји насред Улаја, који повика и рече: Гаврило, кажи овоме утвару.
17. И дође гдје ја стајах; и кад дође уплаших се, и падох на лице своје; а он ми рече: пази, сине човјечји, јер је ова утвара за пошљедње вријеме.
18. А док ми он говораше, ја бијах изван себе лежећи ничице на земљи; а он ме се дотаче, и исправи ме, те стадох.
19. И рече: ево, ја ћу ти казати шта ће бити на крају гњева; јер ће у одређено вријеме бити крај.
20. Ован што си га видио, који има два рога, то су цареви Мидски и Персијски.
21. А руњави је јарац цар Грчки; и велики рог што му бјеше међу очима, то је први цар.
22. А што се он сломи, и мјесто њега нарастоше четири, то су четири царства, која ће настати иза тога народа, али не с његовом силом.
23. А на пошљедак царовања њихова, кад безаконици наврше мјеру, настаће цар бестидан и лукав.
24. Сила ће му бити јака, али не од његове јачине, и чудесно ће пустошити, и биће срећан и свршиваће, и губиће силне и народ свети.
25. И лукавством његовијем напредоваће пријевара у његовој руци, и подигнуће се у срцу свом, и у миру ће погубити многе, и устаће на кнеза над кнезовима, али ће се потрти без руке.
26. А речена утвара о дану и ноћи истина је; зато ти запечати утвару, јер је за много времена.
27. Тада ја Данило занемогох, и боловах неко вријеме; послије устах и врших послове цареве; и чудих се утвари, али нико не дозна.
Поглавље: 7 | Поглавље: 9
