Свето писмо Стари завет
Књига пророка ДанилаПоглавље 4. Навуходоносор објављује други свој сан. Његово објашњавање. Цар губи ум и понижава се.1. Цар Навуходоносор свијем народима, племенима и језицима што су по свој земљи, мир да вам се умножи.
2. Свидје ми се да објавим знаке и чудеса што ми учини Бог вишњи.
3. Знаци његови како су велики! и чудеса његова како су силна! царство је његово царство вјечно, и власт његова од кољена до кољена.
4. Ја Навуходоносор бијах миран у кући својој и цватијах у двору свом.
5. Усних сан, који ме уплаши, и мисли на постељи мојој и утваре главе моје узнемирише ме.
6. И заповједих да се доведу преда ме сви мудраци Вавилонски да ми кажу што значи сан.
7. Тада дођоше врачари, звјездари, Халдеји и гатари, и приповједих им сан, али ми не могоше казати што значи.
8. Најпослије дође преда ме Данило, који се зове Валтасар по имену бога мојега, и у ком је дух светијех богова, и приповједих му сан:
9. Валтасаре, поглаваре врачарима, знам да је дух светијех богова у теби и никака тајна није ти тешка; кажи сан мој што сам снио и што значи.
10. А утвара главе моје на постељи мојој бјеше: видјех, гле, дрво усред земље, и висина му велика.
11. Дрво бјеше велико и јако, и висина му досезаше до неба, и виђаше се до краја све земље.
12. Лишће му бјеше лијепо и род обилат, и на њему бјеше хране свему; звијерје пољско одмараше се у хладу његову, и на гранама његовијем становаху птице небеске, и од њега се храњаше свако тијело.
13. Видјех у утварама главе своје на постељи својој, и гле, стражар и светац сиђе с неба.
14. Повика јако и рече овако: посијеците дрво, и окрешите му гране, покидајте му лишће и разметните му род; нека побјегну звијери испод њега и птице с грана његовијех.
15. Али пањ са жилама оставите му у земљи, у оковима гвозденијем и мједенијем у трави пољској, нека га кваси роса небеска и дио да му је са звијерјем од траве земаљске.
16. Срце човјечје нека му се промијени, и срце животињско нека му се да, и седам времена нека прође преко њега.
17. То су одредили стражари и изрекли свети да би познали живи да вишњи влада царством људским, и даје га коме хоће, и поставља над њим најнижега између људи.
18. Тај сан сних ја цар Навуходоносор; а ти, Валтасаре, кажи што значи, јер ни један мудрац у царству мом не може да ми каже што значи; а ти можеш, јер је у теби дух светијех богова.
19. Тада Данило, који се зваше Валтасар, оста у чуду за један сахат, и мисли га узнемираваху. А цар проговори и рече: Валтасаре, сан и значење му да те не узнемирује. А Валтасар одговори и рече: господару мој, сан да буде твојим ненавидницима, и значење његово непријатељима твојим.
20. Дрво што си видио, велико и јако, којему висина досезаше до неба и које се виђаше по свој земљи,
21. Којему лишће бјеше лијепо и род обилан, и на ком бјеше хране свему, под којим становаше звијерје пољско и на гранама му сјеђаху птице небеске,
22. То си ти, царе, који си велик и силан, и величина је твоја висока и досеже до неба и власт твоја до крајева земаљских.
23. А што цар видје стражара и свеца гдје слажаше с неба и говораше: посијеците дрво и потрите га, али му пањ са жилама оставите у земљи у оковима гвозденијем и мједенијем у трави пољској, да га кваси роса небеска, и са звијерјем пољским нека му је дио докле седам времена прође преко њега,
24. Ово значи, царе, и ово је наредба вишњега која ће се извршити на мом господару цару:
25. Бићеш прогнан између људи, и са звијерима ћеш пољским живјети, и храниће те травом као говеда, и роса ће те небеска квасити, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да вишњи влада царством људским и даје га коме хоће.
26. А што се рече да се остави пањ са жилама од дрвета, царство ће ти остати, кад познаш да небеса владају.
27. Зато, царе, да ти је угодан мој свијет, опрости се гријеха својих правдом, и безакоња својих милошћу према невољнима, еда би ти се продуљио мир.
28. Све ово дође на цара Навуходоносора.
29. Послије дванаест мјесеца ходаше по царском двору у Вавилону.
30. И проговори цар и рече: није ли то Вавилон велики што га ја сазидах јаком силом својом да је столица царска и слава величанству мојему?
31. Те ријечи још бјеху у устима цару, а глас дође с неба: теби се говори, царе Навуходоносоре: царство се узе од тебе.
32. И бићеш прогнан између људи, и живјећеш са звијерјем пољским, храниће те травом као говеда, и седам ће времена проћи преко тебе докле познаш да вишњи влада царством људским и даје га коме хоће.
33. У тај час испуни се та ријеч на Навуходоносору; и би прогнан између људи и једе траву као говеда, и роса небеска кваси му тијело да му нарастоше длаке као пера у орла и нокти као у птица.
34. Али послије тога времена ја Навуходоносор подигох очи своје к небу, и ум мој врати ми се, и благослових вишњега, и хвалих и славих онога који живи довијека, чија је власт власт вјечна и чије је царство од кољена до кољена;
35. И сви становници земаљски ништа нијесу према њему, и ради што хоће с војском небеском и са становницима земаљским, и нема никога да би му руку уставио и рекао му: шта радиш?
36. У то вријеме ум мој врати ми се, и на славу царстава мојега врати ми се величанство моје и свијетлост моја; и дворани моји и књезови моји потражише ме, и утврдих се у царству свом, и дода ми се више величанства.
37. Сада ја Навуходоносор хвалим, узвишујем и славим цара небескога, чија су сва дјела истина и чији су путови праведни и који може оборити оне који ходе поносито.
Поглавље: 3 | Поглавље: 5
