Свето писмо Стари завет
Књига пророка ЈезекиљаПоглавље 12. Одвођење цара и народа означено у слици и објављено брзо испуњење овога пророчанства.1. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
2. Сине човјечји, усред дома одметничкога сједиш, који има очи да види и не види, има уши да чује и не чује; јер су дом одметнички.
3. Зато ти, сине човјечји, спреми што треба за сеобу, и сели се обдан на њихове очи; и исели се из својега мјеста на друго мјесто на њихове очи, не би ли видјели, јер су дом одметнички.
4. И изнеси ствари своје као кад се ко сели обдан на њихове очи, а сам изиди увече на њихове очи као они који се селе.
5. На њихове очи прокопај зид, и изнеси своје ствари.
6. На њихове очи дигни на рамена и изнеси по мраку, лице своје покриј да не видиш земље, јер те дадох да будеш знак у дому Израиљеву.
7. И учиних тако како ми се заповједи; ствари своје изнесох обдан као кад се сели; а увече прокопах зид руком; и по мраку изнесох на раменима носећи на њихове очи.
8. А ујутру дође ми ријеч Господња говорећи:
9. Сине човјечји, рече ли ти дом Израиљев, дом одметнички: што радиш?
10. Реци им: овако вели Господ Господ: ово је бреме за кнеза који је у Јерусалиму и за сав дом Израиљев што је ондје.
11. Реци: ја сам вам знак, како ја учиних тако ће им бити; преселиће се и отићи у ропство.
12. И кнез који је међу њима носећи на раменима по мраку ће изаћи; они ће прокопати зид да изнесу; он ће покрити лице своје да не види земље очима.
13. Али ћу му разапети мрежу своју и ухватиће се у замку моју, и одвешћу га у Вавилон, у земљу Халдејску, али је неће видјети, а ондје ће умријети.
14. И све који су око њега, помоћнике његове, и сву војску његову расијаћу у све вјетрове, и извући ћу мач за њима.
15. И познаће да сам ја Господ кад их расијем по народима и разаспем по земљама.
16. А оставићу их неколико људи који ће остати од мача и од глади и од помора да приповиједају све гадове своје међу народима у које отиду; и познаће да сам ја Господ.
17. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
18. Сине човјечји, хљеб свој једи презајући и воду своју пиј дркћући и бринући се.
19. И реци народу земаљском: овако вели Господ Господ за становнике Јерусалимске, за земљу Израиљеву: хљеб ће свој јести у бризи и воду ће своју пити препадајући се, јер ће земља опустјети и остати без свега што је у њој за безакоње свијех који живе у њој.
20. И градови у којима живе опустјеће, и земља ће бити пуста, и познаћете да сам ја Господ.
21. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
22. Сине човјечји, кака је то прича у вас о земљи Израиљевој што говорите: протежу се дани, и од утваре неће бити ништа?
23. Зато им реци: овако вели Господ Господ: укинућу ту причу и нећу је више говорити у Израиљу; него им реци: близу су дани и ријеч сваке утваре.
24. Јер неће више бити у дому Израиљеву залудне утваре ни гатања којим се ласка.
25. Јер ћу ја Господ говорити, и што речем збиће се; неће се више одгађати, него за вашега времена, доме одметнички, рећи ћу ријеч и извршићу је, говори Господ Господ.
26. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
27. Сине човјечји, гле, дом Израиљев говори: утвара коју тај види, до ње има много времена, и за далеко вријеме тај пророкује.
28. Зато им реци: овако вели Господ Господ: неће се више одгађати ниједна моја ријеч; ријеч коју речем збиће се, говори Господ Господ.
Поглавље: 11 | Поглавље: 13
