Свето писмо Стари завет
Књига пророка ЈезекиљаПоглавље 10. Слава Божија на херувимима.1. Потом видјех, и гле, на небу које бијаше над главама херувимима показа се над њима као камен сафир на очи као пријесто.
2. И проговори човјеку обученом у платно, и рече: уђи међу точкове под херувимима, и узми пуне прегршти жеравице између херувима и разаспи на град. И уђе на моје очи.
3. А херувими стајаху с десне стране дома кад уђе човјек, и облак напуни унутрашњи тријем.
4. И слава Господња подиже се с херувима на праг од дома, и напуни се дом облака, а тријем се напуни свјетлости славе Господње.
5. И лупа крила у херувима чујаше се до спољашњега тријема као глас Бога свемогућега кад говори.
6. И кад заповједи човјеку обученоме у платно говорећи: узми огња између точкова између херувима; он уђе и стаде код точкова.
7. И један херувим пружи руку своју између херувима к огњу који бијаше међу херувимима, и узе и метну у прегршти обученоме у платно, и он прими и изиде.
8. А виђаше се у херувима као рука човјечија под крилима.
9. И видјех, и гле, четири точка код херувима, по један точак код једнога херувима, и точкови бијаху на очи као камен хрисолит.
10. И на очи бијаху сва четири точка једнака, и као да је точак у точку.
11. Кад иђаху, иђаху сва четири, сваки на своју страну, и идући не скретаху, него куда гледаше глава онамо иђаху и идући не скретаху.
12. А све им тијело и леђа и руке и крила и точкови, сва четири точка њихова, бијаху пуна очију свуда унаоколо.
13. А точкови се зваху како чух: кола.
14. А четири лица имаше свака животиња: једно лице херувимско, друго лице човјечије и треће лице лавово и четврто лице орлово.
15. И подигоше се херувими у вис; то бијаху исте животиње које видјех на ријеци Хевару.
16. А кад иђаху херувими, иђаху и точкови уз њих, и кад херувими махаху крилима својим да се подигну од земље, точкови се не одмицаху од њих.
17. Кад се они устављаху, устављаху се и точкови; а кад се они подизаху, подизаху се и точкови; јер бијаше дух животињски у њима.
18. И слава Господња отиде изнад прага од дома, и стаде над херувиме.
19. И херувими махнувши крилима подигоше се од земље преда мном полазећи, и точкови према њима; и стадоше на источнијем вратима дома Господњега, и слава Бога Израиљева бијаше озго над њима.
20. То бијаху исте животиње које видјех под Богом Израиљевијем на ријеци Хевару, и познах да су херувими.
21. Свака имаше четири лица и четири крила, и као рука човјечија бјеше им под крилима.
22. И лица им бијаху иста која видјех на ријеци Хевару; обличја бијаху иста, исти бијаху; сваки иђаше право напрема се.
Поглавље: 9 | Поглавље: 11
