Свето писмо Стари завет
Плач ЈеремијинПоглавље 1. Јерусалим опустошен и осрамоћен тужи и моли за помоћ.1. Како сједи сам, поста као удовица, град који бјеше пун народа! Велик међу народима, глава међу земљама потпаде под данак!
2. Једнако плаче ноћу, и сузе су му на образима, нема никога од свијех који га љубљаху да га потјеши; сви га пријатељи његови изневјерише, посташе му непријатељи.
3. Исели се Јуда од муке и љутога ропства; сједи међу народима, не налази мир; сви који га гонише стигоше га у тјеснацу.
4. Путови Сионски туже, јер нико не иде на празник; сва су врата његова пуста, свештеници његови уздишу, дјевојке су његове жалосне, и сам је јадан.
5. Противници његови посташе глава, непријатељима је његовијем добро; јер га Господ уцвијели за мноштво безакоња његова; дјеца његова иду у ропство пред непријатељем.
6. И отиде од кћери Сионске сва слава њезина; кнезови су њезини као јелени који не налазе паше; иду немоћни пред онијем који их гони.
7. Опомиње се Јерусалим у муци својој и у јаду свом свијех милина што је имао од старине, кад пада народ његов од руке непријатељеве, а никога нема да му помаже; непријатељи гледају га и смију се престанку његову.
8. Тешко сагријеши Јерусалим, зато поста као нечиста жена; сви који су га поштовали презиру га, јер видјеше голотињу његову; а он уздише, и окреће се натраг.
9. Нечистота му бјеше на скутовима; није мислио на крај свој; пао је за чудо, а нема никога да га потјеши. Погледај, Господе, муку моју, јер се непријатељ понио.
10. Непријатељ посеже руком на све драге ствари његове, и он гледа како народи улазе у светињу његову, за које си заповједио да не долазе на сабор Твој.
11. Сав народ његов уздише тражећи хљеба, дају драгоцјене ствари своје за јело да окријепе душу. Погледај, Господе, и види како сам поништен.
12. Зар вам није стало, сви који пролазите овуда? Погледајте и видите, има ли бола какав је мој, који је мени допао, којим ме уцвијели Господ у дан жестокога гњева својега.
13. С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојима, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.
14. Свезан је руком његовом јарам од гријеха мојих, усукани су и дођоше ми на врат; обори силу моју; предаде ме Господ у руке, из којих се не могу подигнути.
15. Полази Господ све јунаке моје усред мене, сазва на ме сабор да потре младиће моје; као грожђе у каци изгази Господ дјевојку, кћер Јудину.
16. Зато ја плачем, очи моје, очи моје лију сузе, јер је далеко од мене утјешитељ, који би укријепио душу моју; синови моји пропадоше, јер надвлада непријатељ.
17. Сион шири руке своје, нема никога да га тјеши; Господ заповједи за Јакова, те га опколише непријатељи; Јерусалим поста међу њима као нечиста жена.
18. Праведан је Господ, јер се супротих заповијести Његовој; чујте, сви народи, и видите бол мој; дјевојке моје и младићи моји отидоше у ропство.
19. Звах пријатеље своје, они ме преварише; свештеници моји и старјешине моје помријеше у граду тражећи хране да окријепе душу своју.
20. Погледај, Господе, јер ми је туга, утроба ми се усколебала, срце се моје преврће у мени, јер се много супротих; на пољу учини ме сиротом мач, а код куће сама смрт.
21. Чују гдје уздишем, али нема никога да ме потјеши; сви непријатељи моји чуше за несрећу моју и радују се што си то учинио; довешћеш дан који си огласио, те ће они бити као ја.
22. Нека изађе преда те сва злоћа њихова, и учини као што си учинио мени за све гријехе моје; јер је много уздаха мојих и срце је моје жалосно.
Поглавље: 2
