Свето писмо Стари завет
Књига пророка ЈеремијеПоглавље 51. Наставак: Миди руше Вавилон; Јудејцима допуштен повратак.1. Овако говори Господ: ево, ја ћу подигнути на Вавилон и на оне који живе усред онијех који устају на ме вјетар који мори.
2. Послаћу на Вавилон вијаче који ће га развијати и земљу његову испразнити, јер ће га опколити са свијех страна у дан невоље његове.
3. Стријелац нека натеже лук на стријелца и на онога који се поноси својим оклопом; и не жалите младића његовијех, потрите му сву војску,
4. Нека падну побијени у земљи Халдејској и избодени на улицама његовијем.
5. Јер није оставио Израиља и Јуде Бог њихов, Господ над војскама, ако и јест земља њихова пуна кривице свецу Израиљеву.
6. Бјежите из Вавилона и избавите сваки душу своју да се не истријебите у безакоњу његову, јер је вријеме освете Господње, плаћа му што је заслужио.
7. Вавилон бијаше златна чаша у руци Господњој, којом опоји сву земљу; вина његова пише народи, зато полудјеше народи.
8. Уједанпут паде Вавилон и разби се; ридајте за њим; донесите балсама за ране његове, не би ли се исцијелио.
9. Лијечисмо Вавилон, али се не исцијели; оставите га, и да идемо сваки у своју земљу; јер до неба допире суд његов и диже се до облака.
10. Господ је изнио правду нашу; ходите, да приповиједамо на Сиону дјело Господа Бога својега.
11. Чистите стријеле, узмите штитове; Господ подиже дух царева Мидских, јер је Вавилону намислио да га затре; јер је освета Господња, освета цркве његове.
12. На зидовима Вавилонским подигните заставу, утврдите стражу, поставите стражаре, намјестите засједе; јер је Господ намислио, и учиниће што је рекао за становнике Вавилонске.
13. О ти, што станујеш крај воде велике и имаш много блага! дође крај твој и свршетак лакомству твојему.
14. Господ над војскама закле се собом: напунићу те људима као скакавцима, и они ће ти пјевати пјесму.
15. Он је створио земљу силом својом, утврдио васиљену мудрошћу својом, и разумом својим разапео небеса.
16. Кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, и пушта муње с даждем, и изводи вјетар из стаја његовијех.
17. Сваки човјек поста безуман од знања, сваки се златар осрамоти ликом резанијем; јер су лаж ликови његови ливени и нема духа у њима.
18. Таштина су, дјело пријеварно; кад их походим погинуће.
19. Није таки дио Јаковљев; јер је он творац свему и он је дио нашљедства његова; име му је Господ над војскама.
20. Ти си ми био маљ, оружје убојно, и тобом сатрх народе и тобом расух царства.
21. И тобом сатрх коња и јахача његова; и тобом сатрх кола и који сјеђаху на њима.
22. И тобом сатрх човјека и жену, и сатрх тобом старца и дијете, и сатрх тобом момка и дјевојку.
23. И тобом сатрх пастира и стадо његово, и тобом сатрх орача и волове његове ујармљене, и сатрх тобом кнезове и властеље.
24. И платићу Вавилону и свијем становницима Халдејским за све зло које учинише Сиону, на ваше очи, говори Господ.
25. Ево мене на тебе, горо, која сатиреш, говори Господ, која затиреш сву земљу, и замахнућу руком својом на те и свалићу те са стијена, и начинићу од тебе гору изгорјелу.
26. И неће узети од тебе камена за угао ни камена за темељ, јер ћеш бити пустош вјечна, говори Господ.
27. Подигните заставу у земљи, затрубите у трубе међу народима, приправите народе на њ, сазовите на њ царство Араратско, Минијско и Асхананско; поставите војводу супрот њему, доведите коње као скакавце бодљикасте.
28. Приправите народе супрот њему, цареве Мидске и војводе њихове и све властеле њихове и сву земљу државе њихове.
29. И земља ће се затрести и узмучити, јер ће се мисао Господња извршити на Вавилону да обрати земљу Вавилонску у пустињу да нико не живи у њој.
30. Престаше војевати јунаци Вавилонски, стоје у граду, неста силе њихове, посташе као жене, изгорјеше станови њихови, пријеворнице њихове поломише се.
31. Гласник ће сретати гласника, и посланик ће сретати посланика да јаве цару Вавилонском да му је узет град са свијех крајева,
32. И да се бродови узеше и језера изгорјеше огњем и војници се препали.
33. Јер овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: кћи је Вавилонска као гумно; вријеме је да се набије, још мало, па ће доћи вријеме да се пожње.
34. Изједе ме и потр ме Навуходоносор цар Вавилонски, начини од мене непотребан суд, прождрије ме као змај, напуни трбух свој милинама мојим, и отјера ме.
35. Неправда која се чини мени и мојему тијелу нека дође на Вавилон, рећи ће становница Сионска, и крв моја на становнике Халдејске, говориће Јерусалим.
36. Зато овако вели Господ: ево, ја ћу расправити парбу твоју и осветићу те; и осушићу море његово, и изворе ћу његове осушити.
37. И Вавилон ће постати гомила, стан змајевски, чудо и потсмијех, да нико неће живјети у њему.
38. Рикаће сви као лавови и вити као лавићи.
39. Кад се угрију, изнијећу им да пију, и опојићу их да се развеселе и заспе вјечнијем сном, да се не пробуде, говори Господ.
40. Свешћу их на заклање као јагањце, као овнове с јарцима.
41. Како се предоби Сисах и узе се хвала све земље? како Вавилон поста чудо међу народима?
42. Море уста на Вавилон, покри га мноштво вала његовијех.
43. Градови његови посташе пустош, земља сасушена и пуста, земља гдје нико не живи, нити пролази кроз њу син човјечји.
44. И походићу Вила у Вавилону и извући ћу из уста његовијех што је прождро, и неће се више стјецати к њему народи, и зид ће Вавилонски пасти.
45. Изиди из њега, народе мој, и избавите сваки своју душу од жестокога гњева Господњега.
46. Немојте да одмекне срце ваше и да се уплашите од гласа који ће се чути у земљи; а доћи ће глас једне године, а послије њега други глас друге године, и насиље ће бити у земљи, и господар ће устати на господара.
47. Зато ево иду дани кад ћу походити резане ликове Вавилонске, и сва ће се земља његова посрамити, и сви ће побијени његови пасти усред њега.
48. Небо и земља и све што је у њима пјеваће над Вавилоном, јер ће доћи на њ са сјевера затирач, говори Господ.
49. И као што је Вавилон учинио да падну побијени Израиљеви, тако ће пасти у Вавилону побијени све земље.
50. Који утекосте од мача, идите, не стојте; помињите Господа издалека, и Јерусалим нека вам је у срцу.
51. Посрамисмо се, што чусмо руг, стид попаде лице наше, што туђини уђоше у светињу дома Господњега.
52. Зато, гле, иду дани, говори Господ, кад ћу походити резане ликове његове, и по свој земљи његовој јечаће рањеници.
53. Да се Вавилон и на небо попне, и на висини да утврди силу своју, доћи ће од мене на њ затирачи, говори Господ.
54. Чује се велика вика из Вавилона, и велик полом из земље Халдејске.
55. Јер Господ затире Вавилон, и укида у њему велику вреву; и вали ће њихови бучати као велика вода, вика ће се њихова разлијегати.
56. Јер дође на њ, на Вавилон, затирач, јунаци се његови заробише, лукови се њихови потрше; јер је Господ Бог који плаћа, доиста ће платити.
57. Опојићу кнезове његове и мудраце његове, војводе његове и властеље његове и јунаке његове, да ће заспати вјечнијем сном и неће се пробудити, говори цар којему је име Господ над војскама.
58. Овако вели Господ над војскама: широки зидови Вавилонски сасвијем ће се раскопати, и висока врата његова огњем ће се спалити, те ће људи бити узалуд радили, и народи се трудили за огањ.
59. Ријеч што заповједи пророк Јеремија Сераји сину Нирије сина Масијина, кад пође од Седекије цара Јудина у Вавилон четврте године царовања његова; а Сераја бјеше главни постељник.
60. А Јеремија написа у једну књигу све зло које шћаше доћи на Вавилон, све ове ријечи што су написане за Вавилон.
61. И рече Јеремија Сераји: кад дођеш у Вавилон, тада гледај и прочитај све ове ријечи;
62. И реци: Господе, ти си говорио за ово мјесто да ћеш га затрти да нико не живи у њему, ни човјек ни живинче, него да је пустош довијека.
63. А кад прочиташ ову књигу, вежи камен за њу, и баци је у Ефрат.
64. И реци: тако ће потонути Вавилон и неће се подигнути ода зла које ћу пустити на њ, и они ће изнемоћи. Довде су ријечи Јеремијине.
Поглавље: 50 | Поглавље: 52
