Свето писмо Стари завет
Књига пророка ЈеремијеПоглавље 25. Седамдесетгодишње ропство Јудино. Пропаст Вавилона. Чаша гњева за све народе.1. Ријеч која дође Јеремији за сав народ Јудин четврте године Јоакима сина Јосијина цара Јудина, а то је прва година Навуходоносора цара Вавилонскога,
2. Коју рече Јеремија пророк свему народу Јудину и свијем становницима Јерусалимским, говорећи:
3. Од тринаесте године Јосије сина Амонова цара Јудина до данас, за ове двадесет и три године, долази ми ријеч Господња и говорих вам зарана једнако, али не послушасте.
4. И сла вам Господ све слуге своје пророке зарана једнако, али не послушасте, нити пригнусте уха својега да бисте чули.
5. И говораху: вратите се сваки са својега пута злога и од злоће дјела својих, па ћете остати у земљи коју даде Господ вама и оцима вашим одвијека довијека.
6. И не идите за другим боговима да им служите и да им се клањате, и не гњевите ме дјелом руку својих, и нећу вам учинити зла.
7. Али ме не послушасте, говори Господ, него ме гњевисте дјелом руку својих на своје зло.
8. Зато овако вели Господ над војскама: што не послушасте мојих ријечи,
9. Ево, ја ћу послати по све народе сјеверне, говори Господ, и по Навуходоносора цара Вавилонскога слугу својега, и довешћу их на ту земљу и на становнике њезине, и на све те народе околне, које ћу затрти, и учинићу да буду чудо и потсмијех и пустош вјечна.
10. И учинићу да нестане међу њима гласа радосна и гласа весела, гласа женикова и гласа невјестина, лупе од жрвања и свјетлости од жишка.
11. И сва ће та земља бити пустош и чудо, и ти ће народи служити цару Вавилонском седамдесет година.
12. А кад се наврши седамдесет година, онда ћу походити цара Вавилонскога и онај народ, говори Господ, за безакоње њихово, и земљу Халдејску, и обратићу је у пустош вјечну.
13. И пустићу на ту земљу све што сам говорио о њој, све што је написано у овој књизи, што пророкова Јеремија за све народе.
14. Јер ће велики народи и силни цареви и њих покорити; тада ћу им платити по дјелима њиховијем и по оном што су чинили рукама својим.
15. Јер овако ми рече Господ Бог Израиљев: узми из моје руке чашу вина, овога гњева, и напој из ње све народе ка којима те ја пошљем,
16. Нека пију и смету се и полуде од оштрога мача који ћу ја послати међу њих.
17. И узех чашу из руке Господу, и напојих све те народе, ка којима ме посла Господ:
18. Јерусалим и градове Јудине и цареве његове и кнезове његове, да буду пустош и чудо и потсмијех и уклин, као што је данас,
19. Фараона цара Мисирскога и слуге његове и кнезове његове и сав народ његов,
20. И сву мјешавину, и све цареве земље Уза, све цареве земље Филистејске, и Аскалон и Газу и Акарон и остатак од Азота,
21. Едомце и Моавце и синове Амонове,
22. И све цареве Тирске и све цареве Сидонске и цареве на острвима преко мора,
23. Дедана и Тему и Вуза, и све који се с краја стригу,
24. И све цареве Арапске и све цареве од мјешавине који живе у пустињи,
25. И све цареве Зимријске, и све цареве Еламске, и све цареве Мидске,
26. И све цареве сјеверне, који су близу и који су далеко, како једнога тако другога, и сва царства земаљска што су по земљи; а цар Сисашки пиће послије њих.
27. И реци им: овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: пијте и опијте се, и бљујте и падајте, да не устанете од мача који ћу пустити међу вас.
28. Ако ли не би хтјели узети чаше из руке твоје да пију, тада им реци: овако вели Господ над војскама: заиста ћете пити.
29. Јер ево почињем пуштати зло на град који се назива мојим именом, а ви ли ћете остати без кара? нећете остати без кара, јер ћу дозвати мач на све становнике земаљске, говори Господ над војскама.
30. Ти дакле пророкуј им све ове ријечи и реци им: Господ ће с висине рикнути, и из стана светиње своје пустиће глас свој, силно ће рикнути из стана својега, као они што газе грожђе подигнуће вику на све становнике земаљске.
31. Проћи ће граја до краја земље, јер распру има Господ с народима, суди се са сваким тијелом, безбожнике ће дати под мач, говори Господ.
32. Овако вели Господ над војскама: ево, невоља ће поћи од народа до народа, и велик ће се вихор подигнути од крајева земаљских.
33. И у онај ће дан бити од краја до краја земље побијени од Господа, неће бити оплакани, нити ће се покупити и погрепсти, биће гној по земљи.
34. Ридајте, пастири, и вичите и ваљајте се по праху, главари стаду, јер се навршише ваши дани да будете поклани, и да се разаспете, и пашћете као скупоцјен суд.
35. И неће бити уточишта пастирима, ни избављења главарима од стада.
36. Викаће пастири и ридаће главари од стада, јер ће потрти Господ пашу њихову.
37. И развалиће се мирни торови од жестокога гњева Господњега.
38. Као лавић оставио је шатор свој, јер ће земља њихова опустјети од жестине насилникове и од љутога гњева његова.
Поглавље: 24 | Поглавље: 26
