Свето писмо Стари завет
Књига пророка ИсаијеПоглавље 8. Утјеха вјернијех у злијем временима. Опомена да се вјерује у Бога живога.1. И рече ми Господ: „Узми књигу велику и напиши у њој писмом човечијим: 'Брз на плијен, хитар на грабеж.'”
2. И узех верне сведоке, Урију свештеника и Захарију сина Јеверехијина.
3. Потом приступих к пророчици, и она затрудње и роди сина. А Господ ми рече: „Надени му име: Брз на плијен, хитар на грабеж.
4. Јер пре него дете научи викати: 'Оче мој' и 'Мајко моја', однеће се благо Дамаштанско и плен Самаријски пред царем Асирским.”
5. И још ми рече Господ говорећи:
6. „Што овај народ не мари за воду Силоамску која тече тихо, и радује се Ресину и сину Ремалијину,”
7. Зато, ево, Господ ће навести на њих воду из реке силну и велику, цара Асирскога и сву славу његову, те ће изаћи из свих потока својих, и тећи ће поврх свих брегова својих,
8. и навалиће преко Јуде, плавиће и разливаће се и доћи до грла, и крила ће јој се раширити преко свеколике земље твоје, Емануило!
9. Здружујте се, народи, али ћете се потрти; чујте сви који сте у даљној земљи: „Оружајте се, али ћете се потрти; оружајте се, али ћете се потрти.
10. Договарајте се, договор ће вам се разбити: реците ријеч, неће бити од ње ништа, јер је с нама Бог.”
11. Јер ми овако рече Господ ухвативши ме за руку и опоменувши ме да не идем путем овога народа, говорећи:
12. „Не говорите буна, кад год овај народ каже буна, и не бојте се чега се он боји, и не плашите се.
13. Господа над војскама светите; и он нека вам је страх и бојазан.
14. И биће вам светиња, а камен за спотицање и стена за саблазан обема домовима Израиљевијем, замка и мрежа становницима Јерусалимским.
15. И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се.
16. Свежи сведочанство, запечати закон мојим ученицима.
17. Чекаћу дакле Господа, који је сакрио лице своје од дома Јаковљева, и уздаћу се у њ.
18. Ево ја и деца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама, који настава на гори Сиону.
19. И ако вам рекну: „Питајте враче и гатаре, који шапћу и мрмљају”; реците: Не треба ли народ да пита Бога свог? Или ће питати мртве место живих?
20. Закон и сведочанство тражите. Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре.
21. И ходиће по земљи потуцајући се и гладујући; и кад буде гладан, љутиће се и псовати цара свог и Бога свог горе.
22. А кад погледа на земљу, а то невоља и мрак и тешка мука, и он загнан у таму.
Поглавље: 7 | Поглавље: 9
