Свето писмо Стари завет
Књига пророка ИсаијеПоглавље 59. Поквареност безбожног народа. Обрицање спаситеља.1. Гле, није окрачала рука Господња да не може спасти, нити је отежало ухо његово да не може чути.
2. Него безакоња ваша раставише вас с Богом вашим, и гријеси ваши заклонише лице његово од вас, да не чује.
3. Јер су руке ваше оскврњене крвљу и прсти ваши безакоњем; усне ваше говоре лаж и језик ваш изриче опачину.
4. Нема никога да виче за правду, нити има да се пре за истину; уздају се у ништавило, и говоре лаж; зачињу невољу, и рађају муку.
5. Носе јаја аспидина и ткају паучину; ко поједе јаје њихово умре, и ако које разбије, ижљезе гуја.
6. Платно њихово није за хаљине, нити ће се они одјести својим послом; посао је њихов безакоње и у рукама је њиховијем насиље.
7. Ноге им трче на зло и брзе су на прољевање крви праве; мисли су њихове безакоње; на путовима је њиховијем пустош и расап.
8. Пута мирнога не знају, и на путовима њиховијем нема правде; начинили су себи криве стазе; ко год иде по њима, не зна за мир.
9. Зато је суд далеко од нас, и правда не долази до нас; чекамо видјело, а оно, ето мрак; свијетлост, а оно ходимо по тами.
10. Пипамо као слијепци зид, као они који немају очију пипамо; спотичемо се у подне као у сумрачје; у обиљу смо као мртви.
11. Ричемо свиколики као медвједи, и једнако учемо као голубице; чекамо суд, а њега нема, спасење, а оно је далеко од нас.
12. Јер се пријеступи наши умножише пред тобом и гријеси наши свједоче на нас; јер су пријеступи наши код нас и безакоња своја знамо,
13. Да невјеру учинисмо и слагасмо Господу, и отступисмо од Бога својега, говорисмо о насиљу и одмету, да састављасмо и износисмо из срца ријечи лажне.
14. Зато суд отступи натраг, и правда стоји далеко; јер истина паде на улици и правда не може да прође.
15. И истине је нестало, и ко се уклања ода зла, постаје плијен. То видје Господ, и не би му мило што нема суда.
16. И видје гдје нема човјека, и зачуди се што нема посредника; зато учини му спасење мишица његова, и правда његова подуприје га.
17. Јер се обуче у правду као у оклоп, и шљем спасења метну на главу; одједе се осветом као одијелом, и огрте се ревношћу као плаштем.
18. По дјелима, по дјелима да врати гњев противницима својим, плату непријатељима својим, острвима да плати.
19. И бојаће се имена Господњега са запада, и славе његове с истока сунчанога; јер ће непријатељ навалити као ријека, а дух ће Господњи подигнути заставу супрот њему.
20. И доћи ће избавитељ у Сион и к онима од Јакова који се обраћају од гријеха, вели Господ.
21. А ово ће бити завјет мој с њима, вели Господ: дух мој, који је у теби, и ријечи моје, које метнух у уста твоја, неће отићи од уста твојих ни од уста сјемена твојега, ни од уста сјемена сјемена твојега, вели Господ, отселе и довијека.
Поглавље: 58 | Поглавље: 60
