Свето писмо Стари завет
Књига пророка ИсаијеПоглавље 48. Господ тражи од својега тврдовратога народа да вјерује у његову милост и спасење и да га слуша.1. Чујте ово, доме Јаковљев, који се зовете именом Израиљевем, и из воде Јудине изађосте, који се кунете именом Господњим, и Бога Израиљева помињете, али не по истини и по правди.
2. Јер се именују по светом граду, ослањају се на Бога Израиљева, којему је име Господ над војскама.
3. Што је пређе бивало, казивах напред одавна, и што из мојих уста изађе и објавих, учиних брзо и зби се.
4. Знао сам да си упоран, и врат да ти је гвоздена жила, и чело да ти је од мједи.
5. И зато ти одавна објавих, пре него се зби казах ти, да не би рекао: „Идол мој учини то, и лик мој резани и лик мој ливени заповједише тако.”
6. Чуо си; погледај све то; а ви нећете ли објављивати? од сада ти јављам ново и сакривено, што ниси знао;
7. сада се створи, и недавно, и пре овога дана ниси чуо, да не речеш: гле, знао сам.
8. Нити си чуо ни знао, и пре ти се уши не отворише, јер знадох да ћеш чинити неверу, и да се зовеш преступник од утробе материне.
9. Имена свог ради устегнућу гњев свој, и ради хвале своје уздржаћу се према теби, да те не истребим.
10. Ево, претопићу те, али не као сребро, пребраћу те у пећи невоље.
11. Себе ради, себе ради учинићу, јер како би се хулило на име моје? И славе своје нећу дати другом.
12. Чуј ме, Јакове и Израиљу, којега ја позвах: ја сам први, ја сам и посљедњи.
13. И моја је рука основала земљу, и моја је десница измерила небеса пеђу; кад их зовнем, сви дођу.
14. Скупите се сви и чујте: „Ко је од њих објавио ово?” Господ га милује, он ће извршити вољу његову на Вавилону, и мишица ће његова бити насупрот Халдејцима.
15. Ја, ја рекох, и позвах га, довешћу га, и биће срећан на свом путу.
16. Приступите к мени, чујте ово: „Од почетка нисам говорио тајно; откако то би, бејах онде; а сада Господ Господ посла ме и дух његов.”
17. Овако вели Господ, избавитељ твој, светац Израиљев: „Ја сам Господ Бог твој који те учим да би напредовао, водим те путем којим треба да идеш.”
18. О, да си пазио на заповести моје! Мир би твој био као река, и правда твоја као валови морски;
19. И семена би твог било као песка, и порода утробе твоје као зрна његовех; име се њихово не би затрло ни истребило испред мене.
20. Изађите из Вавилона, бежите од Халдејаца; гласно певајући објављујте, казујте, разглашујте до крајева земаљских; реците: “Избави Господ слугу свог Јакова”.
21. Неће ожедњети кад их поведе преко пустиње; воду из стене точиће им, јер ће расцепити камен и потећи ће вода.
22. Нема мира безбожницима вели Господ.
Поглавље: 47 | Поглавље: 49
