Свето писмо Стари завет
Књига пророка ИсаијеПоглавље 41. Бог позива својега слугу да тјеши сиромахе и да посрами идолопоклонике.1. Умукните преда мном, острва; и народи нека се поткрепе, нека приступе, и тада нека реку: „Хајдемо да се судимо.”
2. Ко је подигао правду с истока? Ко је дозвао да иде за њим устопице? Ко јој је покорио народе и дао јој власт над царевима и учинио те су као прах мачу њезину и као развејана пљева луку њеном?
3. Погна их, прође мирно путем, којим не беше ходио ногама својим.
4. Ко је урадио и учинио то? И зове нараштаје од искона? Ја, Господ, први и последњи, ја исти.
5. Видеше острва и уплашише се, крајеви земаљски задрхташе, приближише се и дођоше.
6. Један другом помагаше, и брату свом говораше: „Буди храбар.”
7. Дрводеља храбраше златара: који клепље храбраше онога који кује на наковњу, говорећи: „Добро је за спајање.” И притврђиваше клинцима да се не помиче.
8. Али ти, Израиљу, слуго мој; Јакове, кога изабрах, семе Аврама пријатеља мог;
9. Ти, кога узех с крајева земаљских, и између избраних њених дозвах те, и рекох ти: „Ти си мој слуга, ја те изабрах, и не одбацих тебе;
10. не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укрепићу те и помоћи ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје.”
11. Гле, постидеће се и посрамиће сви који се љуте на тебе; биће као ништа и изгинуће противници твоји.
12. Потражићеш супарнике своје, али их нећеш наћи, биће као ништа, и који војују на те, нестаће их.
13. Јер ја Господ Бог твој држим те за десницу, и кажем ти: „Не бој се, ја ћу ти помагати.”
14. „Не бој се, црвићу Јаковљев, народићу Израиљев, ја ћу ти помагати”, говори Господ и избавитељ твој, светац Израиљев.
15. Гле, учинићу те да будеш као справа за вршење нова са зупцима: вреећи ћеш горе и сатрћеш их, и брда ћеш обратити у пљеву.
16. Вијаћеш их, и ветар ће их однети и вихор ће их расути, а ти ћеш се веселити у Господу и хвалићеш се свецем Израиљевим.
17. Сиромахе и убоге, који траже воде а ње нема,којима се језик осушио од жеђи, њих ћу услишити ја Господ, ја Бог Израиљев нећу их оставити.
18. Отворићу реке на висовима, и изворе усред долина, пустињу ћу обратити у језеро водено, и суву земљу у изворе водене.
19. Посадићу у пустињи кедар, ситим, мирту и маслину; посадићу у пустој земљи јелу, брест и шимшир,
20. Да виде и познају и да промисле и разумеу да је то урадила рука Господња, и светац Израиљев да је то створио.
21. Изнесите парбу своју, вели Господ, покажите разлоге своје, вели цар Јаковљев.
22. Нека дођу и нека нам објаве шта ће бити; објавите нам шта је прво било, да промислимо и познамо шта ће бити иза тога; или кажите нам шта ће бити унапредак.
23. Кажите шта ће бити после, и познаћемо да сте богови; или учините што добро или зло, и дивићемо се и гледати сви.
24. Гле, ви нисте ништа, и дело ваше није ништа; који вас избира, гад је.
25. Подигох једног са севера, и доћи ће; од истока сунчаног призиваће име моје, ступаће по главарима као по калу и као што лончар гази блато.
26. Ко је објавио од искона, да бисмо знали, или од старина, да бисмо рекли: „Истина је?” Али нема никога да би објавио, нити има кога да би напреед казао, нити има кога да би чуо речи ваше.
27. Ја први Сиону кажем: „Ето, ето тога. У Јерусалиму ћу дати ко ће јављати добре гласе.”
28. Јер погледам, али нема никога, нема међу њима ниједнога ко би световао; питам их, али не одговарају ни реечи.
29. Гле, сви су таштина, ништа су дела њихова; ливени су ликови њихови ветар и ништавило.
Поглавље: 40 | Поглавље: 42
