Свето писмо Стари завет
Књига пророка ИсаијеПоглавље 38. Језекија се разболијева, оздравља и хвали Бога.1. У то време разбоље се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: „Овако вели Господ: 'Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив.'"
2. А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу,
3. и рече: „Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред тобом верно и с целим срцем, и творимо што је теби угодно.” И плака Језекија веома.
4. Тада дође реч Господња Исаији говорећи:
5. „Иди и реци Језекији: 'Овако вели Господ Бог Давида оца твојега: 'Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти веку петнаест година.
6. И избавићу тебе и овај град из руку цара Асирског, и бранићу овај град.
7. И ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ што је рекао.
8. Ево ја ћу вратити сјен по кољенцима по којима је сишао на сунчанику Ахазову натраг за десет кољенаца." И врати се сунце за десет кољенаца по кољенцима по којима баше сишло.
9. Ово написа Језекија цар Јудин кад се разболе, и оздрави од болести своје:
10. „Ја рекох, кад се пресекоше дани моји: 'Идем к вратима гробним, узе ми се остатак година мојих.'
11. Рекох: „Нећу видети Господа у земљи живех; нећу више видети човека међу онима који станују на свету.
12. Век мој прође и пренесе се од мене као шатор пастирски; пресекох живот свој као ткач, отсећи ће ме од оснутка; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
13. Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје; од јутра до вечера учинићеш ми крај.
14. Пиштах као ждрао и као ластавица, уках као голубица, очи ми ишчиљеше гледајући горе: 'Господе, у невољи сам, облакшај ми.'
15. Шта да речем? Он ми каза, и учини. Проживећу све године своје по јаду душе своје.
16. Господе, о том се живи и у том је свему живот духа мог, исцелио си ме и сачувао у животу.
17. Ево, на мир дође ми љут јад; али теби би мило да извучеш душу моју из јаме погибли, јер си бацио за леђа своја све грехе моје.
18. Јер неће гроб тебе славити, неће те смрт хвалити, и који сиђу у гроб не надају се твојој истини.
19. Живи, живи, они ће те славити као ја данас: „Отац ће синовима јављати истину твоју.
20. Господ ме спасе, зато ћемо певати песме моје у дому Господњем док смо год живи.”
21. А Исаија беше рекао да узму груду сухих смокава и приву на оток, те ће оздравити.
22. И Језекија беше рекао: „Шта ће бити знак да ћу отићи у дом Господњи?”
Поглавље: 37 | Поглавље: 39
