Свето писмо Стари завет
Књига пророка ИсаијеПоглавље 30. Тешко онијем који побјегну у Мисир! Благо онијем који се уздају у Господа! Суд Асиру.1. Тешко синовима одметницима, говори Господ, који састављају намјере које нијесу од мене, заклањају се за заклон који није од мога духа, да домећу гријех на гријех;
2. Који слазе у Мисир не питајући шта ћу ја рећи, да се укријепе силом Фараоновом и да се заклоне под сјеном Мисирским.
3. Јер ће вам сила Фараонова бити на срамоту, и заклон под сјеном Мисирским на поругу.
4. Јер кнезови његови бише у Соану, и посланици његови дођоше у Ханес.
5. Али ће се сви посрамити с народа, који им неће помоћи, нити ће им бити на корист ни на добит, него на срамоту и на поругу.
6. Товар ће бити на стоци јужној: у земљу гдје је невоља и мука, гдје су лавови и лавићи, гује и змајеви огњени крилати, однијеће благо своје магарцима на раменима и богатство своје камилама на грбама, к народу који неће помоћи.
7. Јер ће Мисирци узалуд и напразно помагати; зато вичем о том: јачина им је да сједе с миром.
8. Сада иди, напиши ово пред њима на дашчицу, напиши у књигу, да остане за времена која ће доћи, довијека;
9. Јер су народ непокоран, синови лажљиви, синови који неће да слушају закона Господњега;
10. Који говоре видиоцима: немојте виђати, и пророцима: немојте нам пророковати што је право, говорите нам миле ствари, пророкујте пријевару;
11. Сврните с пута, отступите од стазе, нека нестане испред нас свеца Израиљева.
12. Зато овако вели светац Израиљев: кад одбацујете ову ријеч, и уздате се у пријевару и опачину и на њу се ослањате,
13. Зато ће вам то безакоње бити као пукотина у зиду који хоће да падне, која издигне зид високо, те се нагло уједанпут обори.
14. И разбиће га као што се разбија разбијен суд лончарски, не жали се, те се не нађе ни цријепа кад се разбије да узмеш огањ с огњишта или да захватиш воде из јаме.
15. Јер овако говори Господ Господ, светац Израиљев: ако се повратите и будете мирни, избавићете се, у миру и уздању биће сила ваша; али ви нећете.
16. Него говорите: не; него ћемо на коњма побјећи. Зато ћете бјежати. Појахаћемо брзе коње. Зато ће бити бржи који ће вас тјерати.
17. Бјежаће вас тисућа кад један повиче; кад повичу петорица, бјежаћете сви, докле не останете као окресано дрво наврх горе и као застава на хуму.
18. А зато чека Господ да се смилује на вас, и зато ће се узвисити да вас помилује; јер је Господ праведан Бог; благо свјема који га чекају.
19. Јер ће народ наставати у Сиону, у Јерусалиму; нећеш више плакати, доиста ће те помиловати кад повичеш; чим те чује, одазваће ти се.
20. Премда ће вам Господ дати хљеба тужнога и воде невољничке; али ти се више неће узимати учитељи твоји, него ће очи твоје гледати учитеље твоје,
21. И уши ће твоје слушати ријеч иза тебе гдје говори: то је пут, идите њим, ако бисте сврнули надесно или налијево.
22. И опрзнићете посребрене ликове своје резане и златно одијело ликова ливенијех, и бацићете их као нечистоту, и рећи ћеш им: одлазите.
23. И даће дажд сјемену твојему које посијеш на њиви, и хљеб од рода земаљскога биће обилат и сит; тада ће стока твоја пасти на паши пространој.
24. Волови и магарци, што раде земљу, јешће чисту зоб овијану лопатом и решетом.
25. И на свакој гори високој и на сваком хуму високом биће извори и потоци, кад буде покољ велики, кад попадају куле.
26. И свијетлост ће мјесечна бити као свијетлост сунчана, а свијетлост ће сунчана бити седам пута већа, као свијетлост од седам дана, кад Господ завије улом народу својему и исцијели ране које му је задао.
27. Гле, име Господње иде издалека, гњев његов гори и врло је тежак; усне су му пуне љутине и језик му је као огањ који сажиже.
28. А дух му је као поток који плави и допире до грла, да расије народе да отиду у ништа, и биће у чељустима народима узда која ће их гонити да лутају.
29. Пјеваћете као ноћу уочи празника, и веселићете се од срца као онај који иде са свиралом на гору Господњу, к стијени Израиљевој,
30. И Господ ће пустити да се чује слава гласа његова, и показаће како маше руком својом с љутијем гњевом и пламеном огњенијем који прождире, с распом и са силнијем даждем и с градом.
31. Јер ће се од гласа Господњега препасти Асирац, који је био палицом.
32. И куда год прође палица поуздана, којом ће Господ навалити на њ, биће бубњи и гусле, и ратовима жестоким ратоваће на њих.
33. Јер је већ приправљен Тофет, и самом цару приправљен је, начинио је дубок и широк; мјеста, огња и дрва има много; дах Господњи као поток сумпорни упалиће га.
Поглавље: 29 | Поглавље: 31
