Свето писмо Стари завет
Књига пророка ИсаијеПоглавље 1. Израиљево отпадништво и казна. Позивање да се уистини обрати Богу, а не само да приноси жртве. Обрицање и пријетња.1. Утвара Исаије сина Амосова, коју виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудинијех.
2. Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: синове одгојих и подигох, а они се одвргоше мене.
3. Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме.
4. Да грешна народа! Народа огрезла у безакоњу! семена зликовачкога, синова покварених! оставише Господа, презреше свеца Израиљевог, одступише натраг.
5. Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло.
6. Од пете до главе нема ништа здрава, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене.
7. Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини.
8. И оста кћи Сионска као колиба у винограду, као сјеница у градини од краставаца, као град опкољен.
9. Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором.
10. Чујте реч Господњу, кнезови Содомски, послушајте закон Бога нашега, народе Гоморски!
11. Што ће ми мноштво жртава ваших? вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу.
12. Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему?
13. Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.
14. На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.
15. Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.
16. Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.
17. Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченога, дајите правицу сироти, браните удовицу.
18. Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.
19. Ако хоћете слушати, добра земаљска јешћете.
20. Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.
21. Како поста курва верни град? Пун беше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници.
22. Сребро твоје поста троска, вино твоје помеша се с водом.
23. Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сироти не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих.
24. Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: аха! издовољићу се на противницима својим, и осветићу се непријатељима својим.
25. И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје.
26. И поставићу ти опет судије као пре, и саветнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град верни.
27. Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате.
28. А одметници и грешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће.
29. Јер ћете се посрамити од гајева које жељесте, и застидети се од вртова које изабрасте.
30. Јер ћете бити као храст којем опада лишће и као врт у коме нема воде.
31. И биће јунак као кучине и дело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси.
Поглавље: 2
