Свето писмо Стари завет
Приче СоломоновеПрича 17. Мудрост и безумље особито у говору.1. Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2. Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3. Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4. Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5. Ко се руга сиромаху, срамоти створитеља његова; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6. Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7. Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8. Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9. Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10. Укор тишти разумног већма него лудога сто удараца.
11. Зао човек тражи само зло, али ће се љут гласник послати на њ.
12. Боље је да човека сретне медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13. Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14. Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15. Ко оправда кривог и ко осуди правог, обојица су гад Господу.
16. На што је благо безумноме у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17. У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18. Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19. Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20. Ко је опака срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21. Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац луда.
22. Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23. Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24. Разумноме је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25. Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26. Не добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27. Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28. И безуман кад мучи, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
Прича: 16 | Прича: 18
