МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Друга књига Мојсијевa

Поглавље 9. Помор. Црне богиње. Град.

1. Тада рече Господ Мојсију: иди к Фараону, и реци му: овако вели Господ Бог Јеврејски: пусти народ мој да ми послужи; 2. Ако ли их не пустиш него их још станеш задржавати, 3. Ево, рука Господња доћи ће на стоку твоју у пољу, на коње, на магарце, на камиле, на волове и на овце, с помором врло великим. 4. А одвојиће Господ стоку Израиљску од стоке Мисирске; те од свега што је синова Израиљевијех неће погинути ништа. 5. И поставио је Господ рок рекавши: сјутра ће то учинити на земљи Господ. 6. И Господ учини то сјутрадан, и сва стока Мисирска угину; а од стоке синова Израиљевијех не угину ниједно. 7. И посла Фараон да виде, и гле, од стоке Израиљске не угину ниједно; ипак отврдну срце Фараону, и не пусти народа. 8. Тада рече Господ Мојсију и Арону: узмите пепела из пећи пуне прегршти, и Мојсије нека га баци у небо пред Фараоном; 9. И постаће прах по свој земљи Мисирској, а од њега ће постати красте пуне гноја и на људима и на стоци по свој земљи Мисирској. 10. И узеше пепела из пећи, и стадоше пред Фараона, и баци га Мојсије у небо, и посташе красте пуне гноја по људима и по стоци. 11. И врачари не могоше стајати пред Мојсијем од краста; јер бијаху красте и на врачарима и на свијем Мисирцима. 12. И Господ учини те отврдну срце Фараоново, и не послуша их, као што бјеше казао Господ Мојсију. 13. Послије рече Господ Мојсију: устани рано и изађи пред Фараона, и реци му: овако вели Господ Бог Јеврејски: пусти народ мој да ми послужи. 14. Јер ћу сада пустити сва зла своја на срце твоје и на слуге твоје и на народ твој, да знаш да нико није као ја на цијелој земљи. 15. Јер сада кад пружих руку своју, могах и тебе и народ твој ударити помором, па те не би више било на земљи; 16. Али те оставих да покажем на теби силу своју, и да се приповиједа име моје по свој земљи. 17. И ти се још подижеш на мој народ, и нећеш да га пустиш? 18. Ево, сјутра ћу у ово доба пустити град врло велик, какога није било у Мисиру откако је постао па досада. 19. Зато сада пошљи, те скупи стоку своју и што год имаш у пољу, јер ће пасти град на све људе и на стоку што се затече у пољу и не буде скупљено у кућу, и изгинуће. 20. Који се год између слуга Фараоновијех побоја ријечи Господње, он брже скупи слуге своје и стоку своју у кућу; 21. А који не мараше за ријеч Господњу, он остави слуге своје и стоку своју у пољу. 22. И Господ рече Мојсију: пружи руку своју к небу, нека удари град по свој земљи Мисирској, на људе и на стоку и на све биље по пољу у земљи Мисирској. 23. И Мојсије пружи штап свој к небу, и Господ пусти громове и град, да огањ скакаше на земљу. И тако Господ учини, те паде град на земљу Мисирску. 24. А бјеше град и огањ смијешан с градом силан веома, какога не бјеше у свој земљи Мисирској откако је људи у њој. 25. И поби град по свој земљи Мисирској што год бјеше у пољу од човјека до живинчета; и све биље у пољу потр град, и сва дрвета у пољу поломи. 26. Само у земљи Гесемској, гдје бијаху синови Израиљеви, не бјеше града. 27. Тада посла Фараон, те дозва Мојсија и Арона, и рече им: сада згријеших; Господ је праведан, а ја и мој народ јесмо безбожници. 28. Молите се Господу, јер је доста, нека престану громови Божји и град, па ћу вас пустити, и више вас неће нико устављати. 29. А Мојсије му рече: кад изађем иза града, раширићу руке своје ка Господу, а громови ће престати и града неће више бити, да знаш да је Господња земља. 30. А ти и слуге твоје знам да се још нећете бојати Господа Бога. 31. И пропаде лан и јечам, јер јечам бјеше класао, а лан се главичио. 32. А пшеница и крупник не пропаде, јер бјеше позно жито. 33. И Мојсије отишав од Фараона иза града рашири руке своје ка Господу, и престаше громови и град, и дажд не падаше на земљу. 34. Али Фараон видјев гдје преста дажд и град и громови, стаде опет гријешити, и срце му отврдну и њему и слугама његовијем. 35. Отврдну срце Фараону, те не пусти синова Израиљевијех, као што бјеше казао Господ преко Мојсија.


Претходно поглавље.: 8
Следеће поглавље: 10
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Контакт