МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет

Друга књига Мојсијевa

Поглавље 8. Патње од жаба, бубина и ушију.

1. И рече Господ Мојсију: иди к Фараону, и реци му: овако вели Господ: пусти народ мој, да ми послужи. 2. Ако ли нећеш пустити, ево ћу морити сву земљу жабама. 3. И ријека ће се напунити жаба, и оне ће изаћи и скакати теби по кући и по клијети гдје спаваш и по постељи твојој и по кућама слуга твојих и народа твојега и по пећима твојим и по наћвама твојим; 4. И на тебе и на народ твој и на све слуге твоје скакаће жабе. 5. И рече Господ Мојсију: кажи Арону: пружи руку своју са штапом својим на ријеке и на потоке и на језера, и учини нек изађу жабе на земљу Мисирску. 6. И пружи Арон руку своју на воде Мисирске, и изађоше жабе и покрише земљу Мисирску. 7. Али и врачари Мисирски учинише тако својим врачањем, учинише те изађоше жабе на земљу Мисирску. 8. А Фараон дозва Мојсија и Арона и рече: молите Господа да уклони жабе од мене и од народа мојега, пак ћу пустити народ да принесу жртву Господу. 9. А Мојсије рече Фараону: част да ти је нада мном! докле да му се молим за те и за слуге твоје и за народ твој да одбије жабе од тебе и из кућа твојих, и само у ријеци да остану? 10. А он рече: до сјутра. А Мојсије рече: биће како си казао, да познаш да нико није као Господ Бог наш. 11. Отићи ће жабе од тебе и из кућа твојих и од слуга твојих и од народа твојега; само ће у ријеци остати. 12. И отиде Мојсије и Арон од Фараона; и завапи Мојсије ка Господу за жабе које бјеше пустио на Фараона. 13. А Господ учини по ријечи Мојсијевој; и поцркаше жабе, и опростише их се куће и села и поља. 14. И на гомиле их гртаху, да је смрдјела земља. 15. А кад Фараон видје гдје одахну, отврдну му срце, и не послуша их, као што бјеше казао Господ. 16. А Господ рече Мојсију: кажи Арону: пружи штап свој, и удари по праху на земљи, нек се претвори у уши по свој земљи Мисирској. 17. И учинише тако: Арон пружи руку своју са штапом својим, и удари по праху на земљи, и посташе уши по људима и по стоци, сав прах на земљи претвори се у уши по цијелој земљи Мисирској. 18. А гледаше и врачари Мисирски врачањем својим да учине да постану уши, али не могоше. И бијаху уши по људима и по стоци. 19. И рекоше врачари Фараону: ово је прст Божји. Али опет отврдну срце Фараону, те их не послуша као што бјеше казао Господ. 20. А Господ рече Мојсију: устани рано и изађи пред Фараона, ево, он ће изаћи к води, па му реци: овако вели Господ: пусти народ мој да ми послужи. 21. Ако ли не пустиш народа мојега, ево, пустићу на тебе и на слуге твоје и на народ твој и на куће твоје свакојаке бубине, и напуниће се бубина куће Мисирске и земља на којој су. 22. Али ћу у тај дан одвојити земљу Гесемску, гдје живи мој народ, и ондје неће бити бубина, да познаш да сам ја Господ на земљи. 23. И поставићу разлику између народа својега и народа твојега. Сјутра ће бити знак тај. 24. И учини Господ тако, и дођоше силне бубине у кућу Фараонову и у куће слуга његовијех и у сву земљу Мисирску, да се све у земљи поквари од бубина. 25. И Фараон дозва Мојсија и Арона, и рече им: идите, принесите жртву Богу својему овдје у земљи. 26. А Мојсије рече: не ваља тако; јер бисмо принијели на жртву Господу Богу својему што је нечисто Мисирцима; а кад бисмо принијели на жртву што је нечисто Мисирцима на очи њихове, не би ли нас побили камењем? 27. Три дана хода треба да идемо у пустињу да принесемо жртву Господу Богу својему, као што нам је казао. 28. А Фараон рече: пустићу вас да принесете жртву Господу Богу својему у пустињи; али да не идете даље; па се молите за ме. 29. А Мојсије рече: ево ја идем од тебе, и молићу се Господу да отиду бубине од Фараона и од слуга његовијех и од народа његова сјутра; али немој опет да превариш, и да не пустиш народа да принесе жртву Господу. 30. И отиде Мојсије од Фараона, и помоли се Господу. 31. И учини Господ по ријечи Мојсијевој, те отидоше бубине од Фараона и од слуга његовијех и од народа његова; не оста ни једна. 32. Али опет отврдну срце Фараоново, и не пусти народа.


Претходно поглавље.: 7
Следеће поглавље: 9
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Контакт