МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Друга књига Мојсијевa

Поглавље 21. Закон о ропству, убиству и тјелеснијем повредама.

1. А ово су закони које ћеш им поставити: 2. Ако купиш роба Јеврејина, шест година нека ти служи, а седме нек отиде слободан без откупа. 3. Ако буде дошао инокосан, нека и отиде инокосан; ако ли буде имао жену, нека иде и жена с њим. 4. Ако га господар његов ожени, и жена му роди синове или кћери, жена с дјецом својом нека буде господару његову, а он нека отиде сам. 5. Ако ли роб рече тврдо: љубим господара својега, жену своју и дјецу своју, нећу да идем да будем слободан, 6. Онда нека га доведе господар његов пред судије и постави на вратима или код довратка, и ондје нека му господар пробуши ухо шилом, па нека му робује довијека. 7. Ако ко прода кћер своју да буде робиња, да не одлази као робови што одлазе. 8. Ако не буде по вољи господару својему, и он је не узме за жену, нека је пусти на откупе; али да нема власти продати је у туђ народ учинивши јој невјеру. 9. Ако ли је заручи сину својему, да јој учини по праву које имају кћери. 10. Ако ли узме другу, да јој не умали хране ни одијела ни заједнице. 11. Ако јој ово троје не учини, онда нек отиде без откупа. 12. Ко удари човјека, те умре да се погуби. 13. Ако ли не буде хтио, него му га Бог даде у руке, одредићу ти мјесто куда може утећи. 14. Ако би ко нахвалице устао на ближњега својега да га убије из пријеваре, одвуци га и од олтара мојега да се погуби. 15. Ко удари оца својега или матер своју, да се погуби. 16. Ко украде човјека и прода или се нађе у његовијем рукама, да се погуби. 17. Ко опсује оца својега или матер своју, да се погуби. 18. Кад се сваде људи, па један удари другога каменом или песницом, али онај не умре него падне у постељу, 19. Ако се придигне и изађе о штапу, да не буде крив онај који је ударио, само дангубу да му накнади и сву видарину да плати. 20. Ко удари роба својега или робињу штапом тако да му умре под руком, да је крив; 21. Али ако преживи дан или два, да није крив, јер је његов новац. 22. Кад се сваде људи, па који од њих удари трудну жену тако да изађе из ње дијете, али се не догоди смрт, да плати глобу колико муж женин рече, а да плати преко судија; 23. Ако ли се догоди смрт, тада ћеш узети живот за живот, 24. Око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу, 25. Ужег за ужег, рану за рану, модрицу за модрицу. 26. Ако ко удари по оку роба својега или робињу своју, те му поквари око, да га отпусти слободна за око његово. 27. И ако избије зуб робу својему или робињи својој, да га пусти слободна за зуб његов. 28. Ако во убоде човјека или жену, те умре, да се во заспе камењем и да се не једе месо од њега, а господар од вола да није крив. 29. Али ако је во прије био бодач и господар његов знао за то па га није чувао, те убије човјека или жену, во да се заспе камењем, и господар његов да се погуби. 30. Ако му се одреди да се откупи, нека да откуп за живот свој, колико му се одреди. 31. Ако убоде сина или кћер, да му буде по истом закону. 32. Ако ли роба убоде во или робињу, да да господару њихову тридесет сикала сребра и во да се заспе камењем. 33. Ако ко открије јаму или ископа јаму а не покрије, па упадне во или магарац, 34. Да накнади господар од јаме и плати новцем господару њихову, а што је угинуло да је његово. 35. Ако во једнога убоде вола другоме, те погине, онда да продаду вола живога и новце да подијеле, тако и убијенога вола да подијеле. 36. Ако ли се знало да је во прије био бодач па га није чувао господар његов, да да вола за вола, а убијени нека буде њему.


Претходно поглавље.: 20
Следеће поглавље: 22
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Контакт