МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет

Друга књига Мојсијевa

Поглавље 12. Ускршње јагње. Погубљење првенаца. Почетак изласка.

1. И рече Господ Мојсију и Арону у земљи Мисирској говорећи: 2. Овај мјесец да вам је почетак мјесецима, да вам је први мјесец у години. 3. Кажите свему збору Израиљеву и реците: десетога дана овога мјесеца сваки нека узме јагње или јаре, по породицама, по једно на дом; 4. Ако ли је дом мали за јагње или јаре, нека узме к себи сусједа, који му је најближи, с онолико душа колико треба да могу појести јагње или јаре. 5. А јагње или јаре да вам буде здраво, мушко, од године; између оваца или између коза узмите. 6. И чувајте га до четрнаестога дана овога мјесеца, а тада савколики збор Израиљев нека га закоље увече. 7. И нека узму крви од њега и покропе оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће га јести. 8. И нека једу месо исте ноћи, на ватри печено, с хљебом пријеснијем и са зељем горким нека једу. 9. Немојте јести сирово ни у води кухано, него на ватри печено, с главом и с ногама и с дробом. 10. И ништа немојте оставити до јутра; ако ли би што остало до јутра, спалите на ватри. 11. А овако једите: опасани, обућа да вам је на ногу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи. 12. Јер ћу проћи по земљи Мисирској ту ноћ, и побићу све првенце у земљи Мисирској од човјека до живинчета, и судићу свијем боговима Мисирским, ја Господ. 13. А крв она биће вам знак на кућама, у којима ћете бити; и кад видим крв, проћи ћу вас, те неће бити међу вама помора, кад станем убијати по земљи Мисирској. 14. И тај ће вам дан бити за спомен, и празноваћете га Господу од кољена до кољена; празнујте га законом вјечнијем. 15. Седам дана једите хљебове пријесне, и првога дана уклоните квасац из кућа својих; јер ко би год јео што с квасцем од првога дана до седмога, истријебиће се она душа из Израиља. 16. Први дан биће свети сабор; тако и седми дан имаћете свети сабор; никакав посао да се не ради у те дане, осим што треба за јело свакој души, то ћете само готовити. 17. И држите дан пријеснијех хљебова, јер у тај дан изведох војске ваше из земље Мисирске; држите тај дан од кољена до кољена законом вјечнијем. 18. Првога мјесеца четрнаести дан увече почните јести пријесне хљебове па до двадесет првога дана истога мјесеца увече. 19. За седам дана да се не нађе квасца у кућама вашим; јер ко би год јео што с квасцем, истријебиће се она душа из збора Израиљева, био дошљак или рођен у земљи. 20. Ништа с квасцем немојте јести, него једите хљеб пријесан по свијем становима својим. 21. И сазва Мојсије све старјешине Израиљске, и рече им: изберите и узмите себи јагње или јаре по породицама својим, и закољите пасху. 22. И узмите киту исопа и замочите је у крв, која ће бити у здјели, и покропите горњи праг и оба довратка крвљу, која ће бити у здјели, и ниједан од вас да не излази на врата кућна до јутра. 23. Јер ће заћи Господ да бије Мисир, па кад види крв на горњем прагу и на оба довратка, проћи ће Господ мимо она врата, и неће дати крвнику да уђе у куће ваше да убија. 24. И држите ово као закон теби и синовима твојим довијека. 25. И кад дођете у земљу коју ће вам дати Господ, као што је казао, држите ову службу. 26. И кад вам реку синови ваши: каква вам је то служба? 27. Реците: ово је жртва за пролазак Господњи, кад прође куће синова Израиљевих у Мисиру убијајући Мисирце, а домове наше сачува. Тада народ сави главу и поклони се. 28. И отидоше и учинише синови Израиљеви, како заповједи Господ преко Мојсија и Арона, тако учинише. 29. А око поноћи поби Господ све првенце у земљи Мисирској од првенца Фараонова који шћаше сједјети на пријестолу његову до првенца сужња у тамници, и што год бјеше првенац од стоке. 30. Тада уста Фараон оне ноћи, он и све слуге његове и сви Мисирци, и би вика велика у Мисиру, јер не бјеше куће у којој не би мртваца. 31. И дозва Мојсија и Арона по ноћи и рече: устајте, идите из народа мојега и ви и синови Израиљеви, и отидите, послужите Господу, као што говористе. 32. Узмите и овце своје и говеда своја, као што говористе, и идите, па и мене благословите. 33. И Мисирци наваљиваху на народ да брже иду из земље, јер говораху: изгибосмо сви. 34. И народ узе тијесто своје још неускисло, умотавши га у хаљине своје, на рамена своја. 35. И учинише синови Израиљеви по заповијести Мојсијевој, и заискаше у Мисираца накита сребрнијех и накита златнијех и хаљина. 36. И Господ учини, те народ нађе љубав у Мисираца, те им дадоше; тако оплијенише Мисирце. 37. И отидоше синови Израиљеви из Рамесе у Сохот, око шест стотина тисућа пјешака, самијех људи осим дјеце. 38. И других људи много отиде с њима, и стоке ситне и крупне врло много. 39. И од тијеста које изнесоше из Мисира испекоше погаче пријесне, јер не бјеше ускисло кад их потјераше Мисирци, те не могаше оклијевати, нити спремише себи брашњенице. 40. А бавише се синови Израиљеви у Мисиру четири стотине и тридесет година. 41. И кад се наврши четири стотине и тридесет година, у исти дан изађоше све војске Господње из земље Мисирске. 42. Та се ноћ светкује Господу, у коју их изведе из Мисира; то је ноћ Господња, коју треба да светкују синови Израиљеви од кољена на кољено. 43. И рече Господ Мојсију и Арону: ово нека буде закон за пасху: ниједан туђин да је не једе; 44. А сваки слуга ваш купљен за новце, кад га обрежете, онда нека је једе. 45. Дошљак или најамник да је не једе. 46. У истој кући да се једе, да не изнесете меса од ње из куће, и кости да јој не преломите. 47. Сав збор Израиљев нека чини тако. 48. Ако би код тебе сједио туђин и хтио би светковати пасху Господњу, нека му се обреже све мушкиње, па онда нека приступи да је светкује, и нека буде као рођен у земљи; а нико необрезан да је не једе. 49. Закон један да је и рођеноме у земљи и дошљаку који сједи међу вама. 50. И учинише сви синови Израиљеви како заповједи Господ Мојсију и Арону, тако учинише. 51. И тај дан изведе Господ синове Израиљеве из земље Мисирске у четама њиховим.


Претходно поглавље.: 11
Следеће поглавље: 13
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Контакт