МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 41.

За крај, за поуку, синова Корејевих, (Псалам)
(МТ: Псалам 42)

  1. Као што чезне јелен за изворима вода,
    тако чезне душа моја Теби, Боже.
  2. Жедна је душа моја за Богом Живим;
    кад ћу доћи и јавити се лицу Божијем?
  3. Бише ми сузе моје хлеб мој дан и ноћ,
    када ми говораху сваки дан: Где је Бог твој?
  4. Тога се сетих и излих на се душу своју;
    јер ћу проћи кроз место шатора дивног, до дома Божијег,
    с гласом радости и исповедања одјека празнујућег.
  5. Зашто си жалосна, душо моја, и зашто ме смућујеш?
    уздај се у Бога, јер ћу се исповедати Њему -
    Спасењу лица мога и Богу моме.
  6. У мени се самоме узбуни душа моја;
    тога ради споменух Те од земље Јорданске и Ермонске, од горе мале.
  7. Бездан бездну призива гласом слапова Твојих;
    сва узвишења Твоја и таласи Твоји дођоше на ме.
  8. Дању ће заповедати Господ милост Своју,
    и ноћу је песма Његова код мене,
    и молитва Богу живота мога.
  9. Рећи ћу Богу: Заштитник мој јеси (Ти), зашто си ме заборавио?
    И зашто сетујући ходим када (ме) тлачи непријатељ мој?
  10. Када се крше кости моје ругаху ми се мучитељи моји,
    када ми говоре свакога дана: Где је Бог твој?
  11. Зашто си жалосна, душо моја,и зашто ме смућујеш?
    Уздај се у Бога, јер ћу се исповедати Њему -
    Спасењу лица мога и Богу моме.



Псалам: 40 | Псалам: 42
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024