МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Псалми Давидови

Псалам 38.

За крај, Идитуну, Псалам Давидов. (МТ: Псалам 39)

  1. Рекох: Сачуваћу путеве моје да не грешим језиком мојим;
    поставих устима мојим стражу
    кад устане грешник наспрам мене.
  2. Постадох глувонем и понизих се и ућутах од добара,
    и бол се моја обнови.
  3. Запали се у мени срце моје,
    и у размишљању моме разгоре се огањ.
    Говорих језиком мојим:
  4. Обзнани ми Господе кончину моју,
    и број дана мојих који је,
    да знам шта ми недостаје.
  5. Гле, педљима си поставио дане моје,
    и састав (ипостас) је мој као ништа пред Тобом;
    али (заиста) све је таштина, сваки човек жив.
  6. (Диапсалма)

  7. Заиста, као у слици ходи човек,
    али се узалуд мете;
    сабира у ризницу, и не зна коме ће их сабрати.
  8. И сада, ко је ишчекивање моје? Није ли Господ?
    И састав (ипостас) мој код Тебе је.
  9. Од свих безакоња мојих избави ме;
    (за) поругу безумноме дао си ме.
  10. Оглувонемех и не отварах уста своја, јер си (то) Ти учинио.
  11. Отклони од мене ударце Твоје,
    јер од моћи руке Твоје ја ишчилех.
  12. Карањима за безакоње покарао си човека,
    и растопио си као паучину душу његову;
    али (заиста) узалуд се мете сваки човек.
  13. (Диапсалма)

  14. Услиши молитву моју, Господе,
    и мољење моје чуј;
    сузе моје немој прећутати,
    јер сам ја дошљак код Тебе
    и пролазник, као сви оци моји.
  15. Остави ме, да се одморим,
    пре но што отидем и више ме не буде.



Псалам: 37 | Псалам: 39
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024