МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет

Књига о Јову

Поглавље 9. Јовов други говор: са Свемогућијем се не може нико препирати.

1. А Јов одговори и рече: 2. Заиста, знам да је тако; јер како би могао човјек бити прав пред Богом? 3. Ако би се хтио прети с њим, не би му могао одговорити од тисуће на једну. 4. Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро њему и био срећан? 5. Он премјешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гњеву свом; 6. Он креће земљу с мјеста њезина да јој се ступови дрмају; 7. Он кад запријети сунцу, не излази; он запечаћава звијезде; 8. Он разапиње небо сам, и гази по валима морским; 9. Он је начинио звијезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну; 10. Он чини ствари велике и неиспитљиве и дивне, којима нема броја. 11. Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим. 12. Гле, кад ухвати, ко ће га нагнати да врати? ко ће му казати: шта радиш? 13. Бог не устеже гњева својега, падају пода њ охоли помоћници. 14. А како би му ја одговарао и бирао ријечи против њега? 15. Да сам и прав, нећу му се одговорити, ваља да се молим судији својему. 16. Да га зовем и да ми се одзове, још не могу вјеровати да је чуо глас мој. 17. Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана ни за што. 18. Не да ми да одахнем, него ме сити грчинама. 19. Ако је на силу, гле, он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми свједочити? 20. Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао. 21. Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој. 22. Свеједно је; зато рекох: и доброга и безбожнога он потире. 23. Кад би још убио бич наједанпут! али се смије искушавању правијех. 24. Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њезинијех заклања; ако не он, да ко? 25. Али дани моји бише бржи од гласника; побјегоше, не видјеше добра. 26. Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну. 27. Ако речем: заборавићу тужњаву своју, оставићу гњев свој и окријепићу се; 28. Страх ме је од свијех мука мојих, знам да ме нећеш оправдати. 29. Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд? 30. Да се измијем водом шњежаницом, и да очистим сапуном руке своје, 31. Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине. 32. Јер није човјек као ја да му одговарам, да идем с њим на суд; 33. Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу. 34. Нека одмакне од мене прут свој, и страх његов нека ме не страши; 35. Тада ћу говорити, и нећу га се бојати; јер овако не знам за себе.


Претходно поглавље.: 8
Следеће поглавље: 10
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Контакт