МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет

Књига о Јову

Поглавље 4. Елифасов први говор. Бог не кажњава правога.

1. Тада одговори Елифас Теманац и рече: 2. Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? али ко би се могао уздржати да не говори? 3. Гле, учио си многе, и руке изнемогле кријепио си; 4. Ријечи су твоје подизале онога који падаше, и утврђивао си кољена која клецаху. 5. А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се. 6. Није ли побожност твоја била уздање твоје? и доброта путова твојих надање твоје? 7. Опомени се, ко је прав погинуо, и гдје су праведни истријебљени? 8. Како сам ја видио, који ору муку и сију невољу, то и жању. 9. Од дихања Божијега гину, и од даха ноздара његовијех нестаје их. 10. Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се. 11. Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се. 12. Још дође тајно до мене ријеч, и ухо моје дочу је мало. 13. У мислима о ноћнијем утварама, кад тврд сан пада на људе, 14. Страх подузе ме и дрхат, од којега устрепташе све кости моје, 15. И дух прође испред мене, и длаке на тијелу мојем накостријешише се. 16. Стаде, али му не познах лица; прилика бијаше пред очима мојима, и мучећи чух глас: 17. Еда ли је човјек праведнији од Бога? еда ли је човјек чистији од творца својега? 18. Гле, слугама својим не вјерује, и у анђела својих налази недостатака; 19. Акамоли у онијех који стоје у кућама земљанијем, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац. 20. Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навијек да нико и не опази. 21. Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.


Претходно поглавље.: 3
Следеће поглавље: 5
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Контакт