МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Књига о Јову

Поглавље 34. Елијујев други говор: осуђује слободне ријечи Јовове. Свемогући не изврће правде.

1. Још говори Елијуј и рече: 2. Чујте, мудри, бесједу моју, и разумни послушајте ме. 3. Јер ухо познаје бесједу као што грло куша јело. 4. Разберимо што је право, извидимо међу собом што је добро. 5. Јер Јов рече: праведан сам, а Бог одбаци моју правду. 6. Хоћу ли лагати за своју правду? стријела је моја смртна, а без кривице. 7. Који је човјек као Јов да као воду пије потсмијех? 8. И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожнијем људима? 9. Јер рече: не помаже човјеку да угађа Богу. 10. Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од свемогућега. 11. Јер по дјелу плаћа човјеку и даје свакоме да нађе према путу својему. 12. Доиста Бог не ради зло и свемогући не изврће правде. 13. Ко му је предао земљу? и ко је уредио васиљену? 14. Кад би на њ окренуо срце своје, узео би к себи дух његов и дихање његово; 15. Изгинуло би свако тијело, и човјек би се повратио у прах. 16. Ако си дакле разуман, чуј ово: слушај глас ријечи мојих. 17. Може ли владати онај који мрзи на правду? хоћеш ли осудити онога који је најправеднији? 18. Каже ли се цару: ниткове! и кнезовима: безбожници? 19. Акамоли оному који не гледа кнезовима ко су, нити у њега вриједи више богати од сиромаха, јер су сви дјело руку његовијех. 20. Умиру зачас, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске. 21. Јер су очи његове обраћене на путове човјечије и види све кораке његове. 22. Нема мрака ни сјена смртнога гдје би се сакрили који чине безакоње. 23. Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом. 24. Сатире јаке недокучљиво, и поставља друге на њихово мјесто. 25. Јер зна дјела њихова, и док обрати ноћ, сатру се. 26. Као безбожне разбија их на видику. 27. Јер отступише од њега и не гледаше ни на које путове његове; 28. Те дође до њега вика сиромахова, и чу вику невољнијех. 29. Кад он умири, ко ће узнемирити? и кад он сакрије лице, ко ће га видјети? и то бива и народу и човјеку. 30. Да не би царовао лицемјер, да не би било замке народу. 31. Заиста, треба казати Богу: подносио сам, нећу више гријешити. 32. А што не видим, ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више. 33. Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не он? Ако знаш што, говори. 34. Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човјек пристати, 35. Да Јов не говори разумно, и да ријечи његове нијесу мудре. 36. Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи. 37. Јер домеће на гријех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.


Претходно поглавље.: 33
Следеће поглавље: 35
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Контакт