Свето писмо Стари завет
Књига о ЈовуПоглавље 34. Елијујев други говор: осуђује слободне ријечи Јовове. Свемогући не изврће правде.1. Још говори Елијуј и рече:
2. Чујте, мудри, бесједу моју, и разумни послушајте ме.
3. Јер ухо познаје бесједу као што грло куша јело.
4. Разберимо што је право, извидимо међу собом што је добро.
5. Јер Јов рече: праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
6. Хоћу ли лагати за своју правду? стријела је моја смртна, а без кривице.
7. Који је човјек као Јов да као воду пије потсмијех?
8. И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожнијем људима?
9. Јер рече: не помаже човјеку да угађа Богу.
10. Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од свемогућега.
11. Јер по дјелу плаћа човјеку и даје свакоме да нађе према путу својему.
12. Доиста Бог не ради зло и свемогући не изврће правде.
13. Ко му је предао земљу? и ко је уредио васиљену?
14. Кад би на њ окренуо срце своје, узео би к себи дух његов и дихање његово;
15. Изгинуло би свако тијело, и човјек би се повратио у прах.
16. Ако си дакле разуман, чуј ово: слушај глас ријечи мојих.
17. Може ли владати онај који мрзи на правду? хоћеш ли осудити онога који је најправеднији?
18. Каже ли се цару: ниткове! и кнезовима: безбожници?
19. Акамоли оному који не гледа кнезовима ко су, нити у њега вриједи више богати од сиромаха, јер су сви дјело руку његовијех.
20. Умиру зачас, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
21. Јер су очи његове обраћене на путове човјечије и види све кораке његове.
22. Нема мрака ни сјена смртнога гдје би се сакрили који чине безакоње.
23. Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
24. Сатире јаке недокучљиво, и поставља друге на њихово мјесто.
25. Јер зна дјела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
26. Као безбожне разбија их на видику.
27. Јер отступише од њега и не гледаше ни на које путове његове;
28. Те дође до њега вика сиромахова, и чу вику невољнијех.
29. Кад он умири, ко ће узнемирити? и кад он сакрије лице, ко ће га видјети? и то бива и народу и човјеку.
30. Да не би царовао лицемјер, да не би било замке народу.
31. Заиста, треба казати Богу: подносио сам, нећу више гријешити.
32. А што не видим, ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
33. Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не он? Ако знаш што, говори.
34. Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човјек пристати,
35. Да Јов не говори разумно, и да ријечи његове нијесу мудре.
36. Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
37. Јер домеће на гријех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
Поглавље: 33 | Поглавље: 35
