МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет

Књига о Јову

Поглавље 29. Јов описује своју пређашњу срећу.

1. Још настави Јов бесједу своју и рече: 2. О да бих био као пређашњих мјесеца, као онијех дана кад ме Бог чуваше, 3. Кад свијетљаше свијећом својом над главом мојом, и при видјелу његову хођах по мраку, 4. Како бијах за младости своје, кад тајна Божија бијаше у шатору мом, 5. Кад још бијаше свемогући са мном, и дјеца моја око мене, 6. Кад се траг мој обливаше маслом, и стијена ми точаше уље потоцима, 7. Кад излажах на врата кроз град, и на улици намјештах себи столицу: 8. Младићи видјећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху, 9. Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја, 10. Управитељи устезаху глас свој и језик им приањаше за грло. 11. Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженијем; и које ме око виђаше, свједочаше ми 12. Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никога да му поможе; 13. Благослов онога који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распијевах; 14. У правду се облачих и она ми бијаше одијело, као плашт и као вијенац бијаше ми суд мој. 15. Око бијах слијепцу и нога хрому. 16. Отац бијах убогима, и разбирах за распру за коју не знах. 17. И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж. 18. Зато говорах: у својем ћу гнијезду умријети, и биће ми дана као пијеска. 19. Коријен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама. 20. Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се. 21. Слушаху ме и чекаху, и мучаху на мој свјет. 22. Послије мојих ријечи нитко не проговараше, тако их натапаше бесједа моја. 23. Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд. 24. Кад бих се насмијао на њих, не вјероваху, и сјајности лица мојега не разгоњаху. 25. Кад бих отишао к њима, сједах у зачеље, и бијах као цар у војсци, кад тјеши жалосне.


Претходно поглавље.: 28
Следеће поглавље: 30
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Контакт