МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Књига о Јову

Поглавље 23. Јовов седми говор: жели, иако без наде, да га Бог изведе на свој суд.

1. А Јов одговори и рече: 2. Још је тужњава моја одмет? а невоља је моја тежа од уздаха мојих. 3. О кад бих знао како бих нашао Бога! да отидем до пријестола његова, 4. Да разложим пред њим парбу своју, и уста своја напуним разлога, 5. Да знам шта би ми одговорио, и разумијем шта би ми рекао. 6. Би ли се према великој сили својој прео са мном? Не; него би ми помогао. 7. Ондје би се праведан човјек могао правдати с њим, и ослободио бих се за свагда од свога судије. 8. Гле, ако пођем напријед, нема га; ако ли натраг, не находим га; 9. Ако налијево ради, не видим га; ако надесно, заклонио се, не могу га видјети. 10. Али он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато. 11. По стопама је његовијем ступала нога моја; пута његова држао сам се, и не зађох. 12. Од заповијести уста његовијех нијесам отступао; чувао сам ријечи уста његовијех више него свој ужитак. 13. Али кад он што науми, ко ће га одвратити? што душа његова зажели, оно чини. 14. И извршиће што је наумио за ме; и тога има у њега много. 15. За то сам се уплашио од њега; и кад то мислим, страх ме је од њега. 16. Бог је растопио срце моје, свемогући ме је уплашио. 17. Што не погибох прије мрака? и што не сакри мрак испред мене?


Претходно поглавље: 22 | Следеће поглавље: 24
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2024