Свето писмо Стари завет
Књига о ЈовуПоглавље 21. Јовов шести говор: ипак је безбожницима често добро до суда.1. А Јов одговори и рече:
2. Слушајте добро ријечи моје, и то ће ми бити од вас утјеха.
3. Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, потсмијевате ми се.
4. Еда ли се ја човјеку тужим? и како не би био жалостан дух мој?
5. Погледајте ме, и дивите се, и метните руку на уста.
6. Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тијело моје.
7. Зашто безбожници живе? старе? и богате се?
8. Сјеме њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховијем очима.
9. Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
10. Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
11. Испуштају као стадо дјецу своју, и синови њихови поскакују.
12. Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
13. Проводе у добру дане своје, и зачас слазе у гроб.
14. А Богу кажу: иди од нас, јер нећемо да знамо за путове твоје.
15. Шта је свемогући да му служимо? и кака нам је корист, да му се молимо?
16. Гле, добро њихово није у њиховој руци; намјера безбожничка далеко је од мене.
17. Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дијели им муке у гњеву свом Бог?
18. Бивају ли као пљева на вјетру, као прах који разноси вихор?
19. Чува ли Бог синовима њиховијем погибао њихову, плаћа им да осјете?
20. Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гњев свемогућега?
21. Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број мјесеца њиховијех прекрати?
22. Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
23. Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
24. Музлице су му пуне млијека, и кости су му влажне од мождина.
25. А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
26. Обојица леже у праху, и црви их покривају.
27. Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
28. Јер говорите: гдје је кућа силнога, и гдје је шатор у ком наставају безбожници?
29. Нијесте ли никада питали путника? и што вам казаше нећете да знате,
30. Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гњев.
31. Ко ће га укорити у очи за живот његов? и ко ће му вратити што је учинио?
32. Али се износи у гробље и остаје у гомили.
33. Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
34. Како ме дакле на празно тјешите кад у одговорима вашим остаје пријевара?
Поглавље: 20 | Поглавље: 22
