МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Књига о Јову

Поглавље 19. Јовов пети говор: жали се на немилост пријатеља, описује своју велику биједу, али најпослије долази до блажене истине да његов спаситељ живи.

1. А Јов одговори и рече: 2. Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме ријечима? 3. Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме? 4. Али ако сам доиста погријешио, погрјешка ће моја остати код мене. 5. Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом, 6. Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене. 7. Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапијем, али нема суда. 8. Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак. 9. Свукао је с мене славу моју и скинуо вијенац с главе моје. 10. Порушио ме је отсвуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје. 11. Распалио се на ме гњев његов, и узео ме је међу непријатеље своје. 12. Војске његове дођоше све заједно и насуше себи пут к мени, и стадоше у око около шатора мојега. 13. Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене. 14. Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме. 15. Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховијем. 16. Зовем слугу својега, а он се не одзива, а молим га устима својим. 17. Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје. 18. Ни дјеца не хају за ме; кад устанем, руже ме. 19. Мрзак сам свјема највјернијим својим, и које љубљах посташе ми противници. 20. За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих. 21. Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене. 22. Зашто ме гоните као Бог, и меса мојега не можете да се наситите? 23. О кад би се написале ријечи моје! кад би се ставиле у књигу! 24. Писаљком гвозденом и оловом на камену за вјечни спомен кад би се урезале! 25. Али знам да је жив мој искупитељ, и на пошљедак да ће стати над прахом. 26. И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у тијелу свом видјети Бога. 27. Ја исти видјећу га, и очи моје гледаће га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени. 28. Него би требало да речете: зашто га гонимо? кад је коријен бесједи у мени. 29. Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.


Претходно поглавље.: 18
Следеће поглавље: 20
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Контакт