Свето писмо Стари завет
Књига о ЈовуПоглавље 18. Вилдадов други говор: описује, после оштрога говора Јову, неизбјежну пропаст безбожникову.1. А Вилдад Сушанин одговори и рече:
2. Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.
3. Зашто се мисли да смо као стока? зашто смо гадни у вашим очима?
4. Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стијена се премјестити са својега мјеста?
5. Да, видјело безбожнијех угасиће се, и искра огња њихова неће сијати.
6. Видјело ће помркнути у шатору његову, и жижак ће се његов угасити у њему.
7. Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намјера.
8. Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;
9. Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж.
10. Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.
11. Отсвуда ће га страхоте страшити и тјераће га устопце.
12. Изгладњеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ.
13. Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти.
14. Ишчупаће се из стана његова узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.
15. Наставаће се у шатору његову, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов.
16. Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасјећи гране његове.
17. Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му имена бити по улицама.
18. Одагнаће се из свјетлости у мрак, и избациће се из свијета.
19. Ни сина ни унука неће му бити у народу његову, нити какога остатка у становима његовијем.
20. Чудиће се дану његову који буду послије њега, а који су били прије обузеће их страх.
21. Таки су станови безаконикови, и тако је мјесто онога који не зна за Бога.
Поглавље: 17 | Поглавље: 19
