Свето писмо Стари завет
Књига о ЈовуПоглавље 12. Јовов трећи говор: он кори надуту мудрост пријатеља и превазилази их у опису неограничене моћи Божије.1. А Јов одговори и рече:
2. Да, ви сте људи, и с вама ће умријети мудрост.
3. И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?
4. На потсмијех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одзове му се; на потсмијех је праведни и добри.
5. Бачен је луч по мишљењу срећнога онај који хоће да попузне.
6. Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гњеве Бога, њима Бог даје све у руке.
7. Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.
8. Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповједити.
9. Ко незна од свега тога да је рука Господња то учинила?
10. Којему је у руци душа свега живога и дух свакога тијела човјечијега.
11. Не распознаје ли ухо ријечи као што грло куша јело?
12. У стараца је мудрост, и у дугом вијеку разум.
13. У њега је мудрост и сила, у њега је савјет и разум.
14. Гле, он разгради, и не може се опет саградити; затвори човјека, и не може се отворити.
15. Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.
16. У њега је јачина и мудрост, његов је који је преварен и који вара.
17. Он доводи савјетнике у лудило, и судије обезумљује.
18. Он раздрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.
19. Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.
20. Он узима бесједу рјечитима, и старцима узима разум.
21. Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.
22. Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видјело сјен смртни.
23. Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.
24. Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу гдје нема пута,
25. Да пипају по мраку без видјела, и чини да тумарају као пијани.
Поглавље: 11 | Поглавље: 13
