Свето писмо Стари завет
Књига НемијинаПоглавље 6. Немија избјегава замке непријатељске и довршује зид граду.1. А кад чу Санавалат и Товија и Гисем Арапин и остали наши непријатељи да сам сазидао зид и да није остало у њему ништа проваљено, а до тада још не бијах намјестио крила на врата,
2. Посла Санавалат и Гисем к мени и поручи: ходи да се састанемо у ком селу у пољу Ононском. А они мишљаху зло по ме.
3. И послах к њима гласнике и поручих: у послу сам великом, зато не могу доћи. Јер би стао посао кад бих га оставио да дођем к вама.
4. И слаше тако к мени четири пута; и ја им онако одговорих.
5. Тада Санавалат посла к мени тако пети пут слугу својега с књигом отвореном у руци.
6. А у њој писаше: чује се по народима и Гасмуј каже да се ти и Јудејци мислите одметнути, зато зидаш зид, и хоћеш да им будеш цар, како се говори,
7. И да си поставио пророке да разглашују за тебе у Јерусалиму и говоре, цар је у Јудеји. А то ће доћи до цара; него ходи да се договоримо.
8. Тада послах к њему и поручих: није тако како ти кажеш; него си сам измислио.
9. Јер они сви шћаху нас уплашити говорећи: клонуће руке њихове од посла и неће се свршити. Зато, Боже, укријепи руке моје.
10. Јоште отидох у кућу Семаји сину Далаје сина Метавеилова, који се бјеше затворио, и рече ми: да отидемо заједно у дом Божји усред цркве и да закључамо врата цркви, јер ће доћи да те убију, доћи ће ноћу да те убију.
11. А ја рекох: зар ће човјек какав сам ја бјежати? или ко би оваки какав сам ја ушао у цркву да остане у животу? нећу ићи.
12. И разумјех да га није Бог послао, него то пророштво каза за ме, јер га Товија и Санавалат поткупише.
13. Зато бјеше поткупљен да ме уплаши да онако учиним и згријешим да бих се осрамотио да ме могу ружити.
14. Помени, Боже мој, Товију и Санавалата по овијем дјелима њиховијем, и Ноадију пророчицу и друге пророке који ме шћаху уплашити.
15. И тако доврши се зид двадесет петога дана мјесеца Елула за педесет и два дана.
16. И кад чуше сви непријатељи наши и видјеше сви народи који бијаху око нас, уплашише се врло, јер познаше да је Бог наш учинио то дјело.
17. И у оне дане многи главари Јудејски слаху књиге Товији, и од Товије њима долажаху књиге.
18. Јер многи Јудејци бијаху му се заклели; јер бјеше зет Сеханији сину Арахову, и Јоанан син његов бјеше ожењен кћерју Месулама сина Варахијина.
19. И говораху преда мном добро о њему, и ријечи моје доказиваху му; и Товија слаше књиге да ме уплаши.
Поглавље: 5 | Поглавље: 7
