МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Друга књига дневника

Поглавље 7. Свршетак свечаности освећења. По други пут јавља се Господ Соломуну.

1. А кад сврши Соломун молитву, сиђе огањ с неба и спали жртву паљеницу и друге жртве, и славе Господње напуни се дом, 2. Те не могаху свештеници ући у дом Господњи, јер се славе Господње напуни дом Господњи. 3. А сви синови Израиљеви видећи гдје сиђе огањ и слава Господња на дом савише се лицем к земљи до пода и поклонише се и хвалише Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова. 4. И цар и сав народ принесоше жртве пред Господом. 5. И принесе цар Соломун на жртву двадесет и двије тисуће волова и сто и двадесет тисућа оваца, и тако посветише дом Божји цар и сав народ. 6. А свештеници стајаху на служби својој, и Левити са справама за пјесме Господње што их бјеше начинио цар Давид да хвале Господа, јер је довијека милост његова, пјесмом Давидовом коју им даде; а други свештеници трубљаху у трубе према њима, а сви синови Израиљеви стајаху. 7. И посвети Соломун средину тријема који је пред домом Господњим, јер ондје принесе жртве паљенице и претилину од жртава захвалнијех, јер на мједеном олтару који начини Соломун, не могоше стати жртве паљенице и дари и претилина њихова. 8. И у то вријеме светкова Соломун светковину седам дана и сав Израиљ с њим, сабор веома велик од Емата до потока Мисирскога. 9. И у осми дан празноваше празник, јер посвећивање олтара светковаше седам дана, и светковину седам дана. 10. А двадесет трећега дана седмога мјесеца отпусти народ к шаторима њиховијем, и бијаху радосни и весели ради добра што учини Господ Давиду и Соломуну и Израиљу народу својему. 11. И сврши Соломун дом Господњи и дом царски, и би срећан у свему што бјеше наумио да начини у дому Господњем и у дому свом. 12. Потом јави се Господ Соломуну ноћу и рече му: услишио сам молбу твоју и изабрао сам то мјесто да ми буде дом за жртве. 13. Ако затворим небо да не буде дажда, или ако заповједим скакавцима да попасу земљу, или ако пустим помор на народ свој, 14. И понизи се народ мој, на који је призвано име моје, и помоле се, и потраже лице моје, и поврати се од злијех путова својих, и ја ћу тада услишити с неба и опростићу им гријех њихов, и исцијелићу земљу њихову. 15. И очи ће моје бити отворене и уши моје пригнуте к молитви с тога мјеста. 16. Јер сада изабрах и посветих дом тај да буде име моје ту довијека; и биће ту очи моје и срце моје вазда. 17. А ти ако узидеш преда мном како је ишао Давид отац твој, творећи све што сам ти заповједио и држећи уредбе моје и законе моје, 18. Утврдићу пријесто царства твојега како сам обећао Давиду оцу твојему говорећи: неће ти нестати човјека који би владао у Израиљу. 19. Али ако се одвратите, и оставите уредбе моје и заповијести моје, које сам вам дао, и отидете и станете служити другим боговима и клањати им се, 20. Тада ћу их истријебити из земље своје коју сам им дао, и овај дом који сам посветио имену својему одбацићу од себе, и учинићу од њега причу и потсмијех међу свијем народима. 21. И дом овај колико је славан, ко год прође мимо њ, зачудиће му се и рећи ће: зашто учини ово Господ од ове земље и од овога дома? 22. И одговориће се: јер одуставише Господа Бога отаца својих, који их изведе из земље Мисирске, и узеше друге богове и клањаше им се и служише им, зато пусти на њих све ово зло.


Поглавље: 6 | Поглавље: 8
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024