Свето писмо Стари завет
Друга књига дневникаПоглавље 36. Јоахаз, Јоаким, Јоахин, Седекија. Ропство вавилонско. Кир допушта повратак из ропства.1. Тада узе народ земаљски Јоахаза сина Јосијина, и зацарише га на мјесто оца његова у Јерусалиму.
2. Двадесет и три године имаше Јоахаз кад поче царовати, и царова три мјесеца у Јерусалиму.
3. Јер га сврже цар Мисирски у Јерусалиму и оглоби земљу сто таланата сребра и таланат злата.
4. И постави цар Мисирски Елијакама брата његова царем над Јудом и Јерусалимом, и предје му име Јоаким; а Јоахаза брата његова узе Нехаон и одведе га у Мисир.
5. Двадесет и пет година бијаше Јоакиму кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму; и чињаше зло пред Господом Богом својим.
6. И дође на њ Навуходоносор цар Вавилонски, и свеза га у двоје вериге мједене и одведе га у Вавилон.
7. И судове дома Господњега однесе Навуходоносор у Вавилон, и метну их у цркву своју у Вавилону.
8. А остала дјела Јоакимова и гадове које је чинио, и што се на њему нађе, ето, то је записано у књизи о царевима Израиљевијем и Јудинијем; и зацари се на његово мјесто Јоахин син његов.
9. Бијаше Јоахину осам година кад поче царовати, и царова три мјесеца и десет дана у Јерусалиму; и чињаше што је зло пред Господом.
10. И кад прође она година, посла цар Навуходоносор, те га однесоше у Вавилон са закладима дома Господњега, а царем постави Седекију брата његова над Јудом и Јерусалимом.
11. Двадесет и једна година бијаше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму.
12. И чињаше зло пред Господом Богом својим, и не покори се пред Јеремијом пророком, који му говораше из уста Господњих;
13. Него се још одврже од цара Навуходоносора, који га бјеше заклео Богом; и отврдну вратом својим и уприје се срцем својим да се не обрати ка Господу Богу Израиљеву.
14. И сви главари између свештеника и народ гријешише веома много по свијем гаднијем дјелима других народа, скврнећи дом Господњи, који бјеше осветио у Јерусалиму.
15. И Господ Бог отаца њиховијех слаше к њима зарана једнако гласнике своје, јер му бјеше жао народа његова и стана његова.
16. А они се ругаху гласницима Божјим, и не мараху за ријечи његове, и смијаху се пророцима његовијем, докле се не распали гњев Господњи на народ његов, те не би лијека.
17. И доведе на њих цара Халдејскога, који поби младиће њихове мачем у дому светиње њихове, и не пожали ни младића ни дјевојке, ни старца ни немоћна. Све му даде у руке.
18. И све судове дома Божијега, велике и мале, и благо дома Господњега и благо царево и кнезова његовијех, све однесе у Вавилон.
19. И упалише дом Божји, и развалише зид Јерусалимски, и све дворове у њему попалише огњем, и искварише све драгоцјене закладе његове.
20. И што их оста од мача, однесе их у Вавилон и бише робови њему и синовима његовијем, докле не наста царство Персијско,
21. Да се испуни ријеч Господња коју рече устима Јеремијинијем, докле се земља не издовољи суботама својим, јер почиваше за све вријеме докле бјеше пуста, докле се не наврши седамдесет година.
22. Али прве године Кира цара Персијскога, да би се испунила ријеч Господња коју рече на уста Јеремијина, подиже Господ дух Кира цара Персијскога, те огласи по свему царству својему и расписа говорећи:
23. Овако вели Кир цар Персијски: сва царства земаљска дао ми је Господ Бог небески, и он ми је заповједио да му сазидам дом у Јерусалиму у Јудеји. Ко је између вас од свега народа његова? Господ Бог његов нека буде с њим, па нек иде.
Поглавље: 35 | 