Свето писмо Стари завет
Друга књига дневникаПоглавље 26. Озија влада с почетка добро и срећно, али се понесе срце његово; због кађења кажњен губом.1. Тада сав народ Јудин узе Озију, коме бијаше шеснаест година, и зацарише га на мјесто оца његова Амасије.
2. Он сазида Елот повратив га Јуди пошто цар почину код отаца својих.
3. Озији бијаше шеснаест година кад се зацари, и царова педесет и двије године у Јерусалиму. Матери му бијаше име Јехолија из Јерусалима.
4. Он чињаше што је право пред Господом сасвијем како је чинио Амасија отац његов.
5. И тражаше Бога докле жив бијаше Захарија који разумијеваше утваре Божије; и докле год тражаше Господа, даваше му срећу Бог.
6. Јер изашав војеваше с Филистејима, и обори зидове Гату и зидове Јавни и зидове Азоту; и сазида градове у земљи Азотској и по Филистејима.
7. И Бог му поможе против Филистеја и против Арапа, који живљаху у Гурвалу, и против Амонаца.
8. И Амонци даваху дарове Озији, и разнесе се име његово до Мисира, јер осили веома.
9. И сазида Озија куле у Јерусалиму на вратима на углу, и на вратима у долу, и на углу, и утврди их.
10. Сазида и у пустињи куле, и ископа много студенаца, јер имаше много стоке и у долинама и у равницама, и ратара и виноградара по брдима и на Кармилу, јер му мила бјеше пољска радња.
11. И имаше Озија убојиту војску, која иђаше у рат у четама бројем, како их изброји Јеило писар и Масија управитељ, под управом Ананије војводе царева.
12. Свега на број бијаше главара домова отачких храбријех јунака двије тисуће и шест стотина,
13. А под њиховом руком војске три стотине и седам тисућа и пет стотина храбријех војника, да помажу цару против непријатеља.
14. И начини Озија свој војсци штитове и копља и шљемове и оклопе и лукове и камење за праће.
15. И начини у Јерусалиму бојне справе врло вјешто измишљене да стоје на кулама и на угловима да мећу стријеле и велико камење; и разнесе се име његово далеко, јер му се дивно помагаше докле осили.
16. Али кад осили, понесе се срце његово, те се поквари, и сагријеши Господу Богу својему, јер уђе у цркву Господњу да кади на олтару кадионом:
17. А за њим уђе Азарија свештеник и с њим осамдесет свештеника Господњих храбријех људи;
18. И опријеше се цару Озији говорећи: није твоје, Озија, кадити Господу, него свештеника синова Ароновијех који су посвећени да каде; изиди из светиње, јер си згријешио, и неће ти бити на част пред Господом Богом.
19. Тада се разгњеви Озија држећи у руци кадионицу да кади; и кад се гњевљаше на свештенике, изиде му губа на челу пред свијем свештеницима у дому Господњем код олтара кадионога.
20. И погледа га Азарија поглавар свештенички и сви свештеници, а он губав на челу; и брже га изведоше напоље, а и сам похитје да изиде, јер га Господ удари.
21. И оста цар Озија губав до смрти своје, и сјеђаше у одвојеном дому губав, јер би одлучен од дома Господњега; а Јотам син његов управљаше домом царевијем и суђаше народу у земљи.
22. А остала дјела Озијина прва и пошљедна написао је пророк Исаија син Амосов.
23. И почину Озија код отаца својих, и погребоше га код отаца његовијех у гробном пољу царском, јер рекоше: губав је. И зацари се на његово мјесто Јотам син његов.
Поглавље: 25 | Поглавље: 27
