Свето писмо Стари завет
Прва књига дневникаПоглавље 5. Потомци Рувимови, Гадови и Манасијини.1. А синови Рувима првенца Израиљева, јер он бијаше првенац, али кад оскрвни постељу оца својега, дано би његово првенаштво синовима Јосифа сина Израиљева, али не тако да се броји првенац,
2. Јер Јуда би најсилнији међу браћом својом и од њега је вођ, али првенаштво доби Јосиф;
3. Синови Рувима првенца Израиљева бијаху: Анох и Фалуј, Есрон и Хармија,
4. Синови Јоилови: Семаја син му, а његов син Гог, а његов син Симеј,
5. А његов син Миха, а његов син Реаја, а његов син Вал,
6. А његов син Веира, којега одведе Телгат-Фелнасар цар Асирски; он бијаше кнез племена Рувимова.
7. А браћи његовој по породицама њиховијем кад се избројише по кољенима својим, бјеше кнез Јеило и Захарија,
8. И Вела син Азаза сина Семе сина Јоилова; он живљаше у Ароиру и до Невона и Валмеона.
9. Потом живљаше к истоку дори до пустиње од ријеке Ефрата, јер им се стока умножи у земљи Галадској.
10. И за времена Саулова војеваше на Агарене, који изгибоше од руке њихове; и тако се населише у шаторима њиховијем по свему источном крају земље Галадске.
11. А синови Гадови живљаху према њима у земљи Васанској до Салхе.
12. Јоило им бијаше поглавар, а Сафан други, па Јанај и Сафат у Васану.
13. А браћа њихова по домовима отачким бијаху: Михаило и Месулам и Сева и Јорај и Јахан и Зије и Евер, седморица.
14. Ти бијаху синови Авихаила сина Урија сина Јароје сина Галада сина Михаила сина Јесисаја сина Јадона сина Вузова.
15. Ахије син Авдила сина Гунијева бијаше поглавар у дому отаца њиховијех.
16. И живљаху у Галаду, у Васану и селима његовијем и у свијем подграђима Саронским до међа његовијех.
17. Сви ови бише избројени за времена Јотама цара Јудина и за времена Јеровоама цара Израиљева.
18. Синова Рувимовијех и Гадовијех и половине племена Манасијина, храбријех људи, што ношаху штит и мач, и затезаху лук, и вјештијех боју, бијаше четрдесет и четири тисуће и седам стотина и шездесет, који иђаху на војску;
19. И војеваше на Агарене, на Јетуреје и Нафисеје и Нодавеје,
20. И дође им помоћ супрот њих, и Агарени им бише дани у руке и све што имаху; јер завапише к Богу у боју, и услиши их, јер се поуздаше у њ.
21. И заплијенише стоку њихову, педесет тисућа камила и двјеста и педесет тисућа оваца и двије тисуће магараца и сто тисућа душа људских.
22. А рањенијех много паде; јер тај бој би од Бога; и наставаше на мјесту њихову до сеобе своје.
23. А синови половине племена Манасијина живљаху у тој земљи од Васана до Вал-Ермона и Сенира, до горе Ермона; бијаху се умножили.
24. А ово бијаху поглавари у дому отаца њиховијех: Ефер и Јесеј и Елило и Азрило и Јеремија и Одавија и Јадило, људи храбри и на гласу, поглавари у дому отаца својих.
25. Али кад згријешише Богу отаца својих и чинише прељубу за Боговима народа оне земље, које Бог истријеби испред њих,
26. Подиже Бог Израиљев дух Фула цара Асирскога и дух Телгат-Фелнасара цара Асирскога, и преселише племе Рувимово и племе Гадово и половину племена Манасијина, и одведоше их у Алу и у Авор и у Ару, и на ријеку Гозан, гдје осташе до данас.
Поглавље: 4 | Поглавље: 6
