Свето писмо Стари завет
Прва књига дневникаПоглавље 19. Давид се свети синовима Амоновијем за срамоту нанесену његовијем посланицима.1. А послије тога умрије Нас цар синова Амоновијех, и зацари се син његов на његово мјесто.
2. И рече Давид: да учиним милост Ануну сину Насову, јер је отац његов учинио мени милост. И посла Давид посланике да га потјеше за оцем. И дођоше слуге Давидове у земљу синова Амоновијех к Ануну да га потјеше.
3. А кнезови синова Амоновијех рекоше Ануну господару својему: мислиш да је Давид зато послао људе да те потјеше што је рад учинити част оцу твојему? а нијесу зато дошле слуге његове к теби да промотре и уходе и оборе земљу?
4. Тада Анун ухвати слуге Давидове, и обрија их и отсијече им хаљине по поле до задњице, и оправи их натраг.
5. А кад неки отидоше, те јавише Давиду за те људе, он посла пред њих, јер људи бијаху грдно осрамоћени, и поручи им цар: сједите у Јерихону док вам нарасте брада, па онда дођите натраг.
6. А кад видјеше синови Амонови гдје се омразише с Давидом, онда Анун и синови Амонови послаше тисућу таланата сребра да најме кола и коњика из Месопотамије и из Сирије Махе и из Сове.
7. И најмише тридесет и двије тисуће кола и цара од Махе с народом његовијем, који дођоше и стадоше у око према Медеви. А и синови Амонови скупише се из градова својих и дођоше на бој.
8. А Давид кад то чу, посла Јоава са свом храбром војском.
9. И изидоше синови Амонови и уврсташе се пред вратима градским; а цареви који дођоше бијаху за се у пољу.
10. И Јоав видјећи намјештену војску према себи спријед и састраг, узе одабране из све војске Израиљске, и намјести их према Сирцима.
11. А остали народ предаде Ависају брату својему; и намјестише их према синовима Амоновијем.
12. И рече: ако Сирци буду јачи од мене, дођи ми у помоћ; ако ли синови Амонови буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ.
13. Буди јунак и држимо се јуначки за свој народ и за градове Бога својега; а Господ нека учини што му је драго.
14. Тада Јоав и народ који бијаше с њим примакоше се да ударе на Сирце; али они побјегоше испред њих.
15. А синови Амонови кад видјеше гдје побјегоше Сирци, побјегоше и они испред Ависаја брата његова и уђоше у свој град. Потом се Јоав врати у Јерусалим.
16. Али Сирци кад видјеше гдје их надбише Израиљци, послаше посланике те доведоше Сирце испреко ријеке; а Софак војвода Адад-Езеров иђаше пред њима.
17. Кад то јавише Давиду, он скупи све Израиљце, и пријеђе преко Јордана, и дође к њима и намјести војску према њима; а кад намјести Давид војску према њима, побише се с њим.
18. Али побјегоше Сирци испред Израиља, и поби Давид Сираца седам тисућа кола и четрдесет тисућа пјешака, и Софака војводу погуби.
19. И кад видјеше слуге Адад-Езерове да их разби Израиљ, учинише мир с Давидом и служаху му; и не хтјеше више Сирци помагати синовима Амоновијем.
Поглавље: 18 | Поглавље: 20
