Свето писмо Стари завет
Друга књига о царевимаПоглавље 23. Јосија обнавља завјет народни пред Господом, сатире идолопоклонство и празнује пасху. Његова смрт. Царовање Јоахазово и Јоакимово.1. Тада посла цар, те се скупише к њему све старјешине Јудине и Јерусалимске.
2. И отиде цар у дом Господњи и с њим сви људи из земље Јудине и сви Јерусалимљани и свештеници и пророци и сав народ, мало и велико, и прочита им све ријечи књиге завјетне, која се нађе у дому Господњем.
3. И цар стојећи код ступа учини завјет пред Господом да ће они ићи за Господом и држати заповијести његове и свједочанства његова и уредбе његове свијем срцем и свом душом, вршећи ријечи тога завјета написане у тој књизи. И сав народ приста на завјет.
4. Тада заповједи цар Хелкији поглавару свештеничком и свештеницима другога реда и онима који чуваху врата, да изнесу из цркве Господње све ствари које бијаху начињене Валу и гају и свој војсци небеској; и спали их иза Јерусалима у пољу Кедронском, и однесе пепео од њих у Ветиљ.
5. И сврже свештенике идолске које бијаху поставили цареви Јудини да каде по висинама у градовима Јудинијем и око Јерусалима тако и оне који кађаху Валу, сунцу и мјесецу и звијездама и свој војсци небеској.
6. И изнесе гај из дома Господњега иза Јерусалима на поток Кедрон, и спали га на потоку Кедрону и сатр у прах, и просу прах на гробове синова народнијех.
7. И поквари куће курварске које бијаху у дому Господњем, у којима жене ткаху застираче за гај.
8. И доведавши све свештенике из градова Јудинијех оскврни висине гдје кађаху свештеници од Геве до Вирсавеје, и поквари висине на вратима, и која бијаше на уласку на вратима Исуса заповједника градскога налијево од врата градских.
9. Али свештеници онијех висина не приступаху к олтару Господњему у Јерусалиму, него јеђаху пријесне хљебове међу браћом својом.
10. Оскврни и Тофет, који бијаше у долини синова Еномовијех, да не би нико више водио сина својега ни кћери своје кроз огањ Молоху.
11. И уклони коње које бијаху поставили цареви Јудини сунцу од уласка у дом Господњи до куће Натан-Мелеха дворанина, која бијаше у Фаруриму; а кола сунчана сажеже огњем.
12. И олтаре на крову собе Ахазове, које бијаху начинили цареви Јудини, и олтаре које бијаше начинио Манасија у оба тријема дома Господњега, поквари цар, и узевши их оданде баци прах од њих у поток Кедрон.
13. И висине према Јерусалиму с десне стране на гори Маслинској, које бијаше начинио Соломун цар Израиљев Астароти гаду Сидонском и Хемосу гаду Моавском и Мелхому гаду синова Амоновијех, оскврни цар.
14. И изломи ликове и исијече гајеве, и мјеста њихова напуни костију људских.
15. И олтар, који бјеше у Ветиљу, висину, коју бјеше начинио Јеровоам син Наватов, који наведе на гријех Израиља, и олтар и висину поквари, и спаливши висину сатр је у прах, и спали гај.
16. И обазревши се Јосија видје гробове који бијаху ондје на гори, и посла те извадише кости из гробова, и сажеже их на олтару и оскврни га, по ријечи Господњој, коју рече човјек Божји, који напријед каза те ствари.
17. И рече: какав је оно споменик што видим? Рекоше му грађани: оно је гроб човјека Божијега који дође из Јуде и напријед каза то што си учинио на олтару у Ветиљу.
18. А он рече: оставите га, нико да му не креће кости. Тако се сачуваше кости његове с костима онога пророка који дође из Самарије.
19. И све домове висина по градовима Самаријским које начинише цареви Израиљеви гњевећи Господа, поквари Јосија; и учини с њима све онако како учини у Ветиљу.
20. И покла све свештенике висина, који бијаху онуда, на олтарима, и сажеже кости људске на њима; потом се врати у Јерусалим.
21. Тада заповједи цар свему народу говорећи: празнујте пасху Господу Богу својему, као што пише у књизи завјетној.
22. Јер не би празнована овако пасха од времена судија које судише Израиљу и за све вријеме царева Израиљевијех и царева Јудинијех.
23. Као што би осамнаесте године цара Јосије празнована пасха Господу у Јерусалиму.
24. И оне што се договарају с духовима и врачаре, и ликове и гадне богове и све гадове који се виђаху у земљи Јудиној и у Јерусалиму истријеби Јосија да изврши ријечи закона написане у књизи коју нађе Хелкија свештеник у дому Господњем.
25. Ни прије њега не бјеше таквога цара, који би се обратио ка Господу свијем срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом, сасвијем по закону Мојсијеву, нити послије њега наста таки као он.
26. Али се Господ не поврати од жестине великога гњева својега, којом се бјеше распалио гњев његов на Јуду за све дражење којим га бјеше дражио Манасија.
27. И рече Господ: и Јуду ћу одбацити од себе као што сам одбацио Израиља, и град ћу овај одбацити, који сам изабрао, Јерусалим, и дом, за који рекох: ту ће бити име моје.
28. А остала дјела Јосијина и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудинијех?
29. У његово вријеме изиде Фараон Нехаон цар Мисирски на цара Асирскога к ријеци Ефрату, и цар Јосија изиде преда њ, а он како га видје уби га у Мегидону.
30. И мртва метнуше га слуге његове на кола, и одвезоше га из Мегидона у Јерусалим, и погребоше га у гробу његову; и народ земаљски узе Јоахаза сина Јосијина, и помазаше га и зацарише га на мјесто оца његова.
31. Двадесет и три године бјеше Јоахазу кад поче царовати, и царова три мјесеца у Јерусалиму. Матери му бјеше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне.
32. Он чињаше што је зло пред Господом сасвијем како су чинили оци његови.
33. И свеза га Фараон Нехаон у Ривли у земљи Ематској да више не царује у Јерусалиму, и оглоби земљу сто таланата сребра и таланат злата.
34. А царем постави Фараон Нехаон Елијакима сина Јосијина на мјесто Јосије оца његова, и предје му име Јоаким; а Јоахаза узе и отиде у Мисир, а он умрије ондје
35. А оно сребро и злато даде Јоаким Фараону разрезавши на земљу да би дао новце по заповијести Фараоновој, од свакога узимајући како бјеше цијењен, сребро и злато по народу у земљи, да да Фараону Нехаону.
36. Двадесет и пет година бијаше Јоакиму кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Зевуда, кћи Федајева, из Руме.
37. А он чињаше што је зло пред Господом сасвијем како су чинили оци његови.
Поглавље: 22 | Поглавље: 24
