Свето писмо Стари завет
Прва књига о царевимаПоглавље 3. Соломунов брак, молитва и суд.1. А Соломун се опријатељи с Фараоном царем Мисирским, и ожени се кћерју Фараоновом, и доведе је у град Давидов докле не доврши свој дом и дом Господњи и зид око Јерусалима.
2. Али народ приношаше жртве на висинама; јер још не бјеше сазидан дом имену Господњему до тада.
3. А Соломун љубљаше Господа ходећи по уредбама оца својега Давида, само што на висинама приношаше жртве и кађаше.
4. Зато отиде цар у Гаваон да ондје принесе жртву, јер то бијаше велика висина; и Соломун принесе тисућу жртава паљеница на оном олтару.
5. И јави се Господ Соломуну у Гаваону ноћу у сну, и рече Бог: ишти што хоћеш да ти дам.
6. А Соломун рече: ти си учинио велику милост слузи својему Давиду оцу мојему, као што је ходио пред тобом вјерно и праведно и с правијем срцем према теби; и сачувао си му ову велику милост, те му дао сина да сједи на пријестолу његову, као што се види данас.
7. И тако, Господе Боже мој, ти си поставио слугу својега царем на мјесто Давида оца мојега, а ја сам млад, нити знам полазити ни долазити.
8. И твој је слуга међу народом твојим, који си изабрао, народом великим, који се не може избројити ни прорачунати од множине.
9. Дај дакле слузи својему срце разумно да може судити народу твојему и распознавати добро и зло. Јер ко може судити народу твојему тако великом?
10. И би мило Господу што Соломун то заиска.
11. И рече му Бог: кад то иштеш, а не иштеш дуга живота нити иштеш блага нити иштеш душа непријатеља својих него иштеш разума да умијеш судити;
12. Ево учиних по твојим ријечима; ево ти дајем срце мудро и разумно да такога какав си ти ни прије тебе није било нити ће послије тебе настати таки какав си ти.
13. А сврх тога дајем ти и што нијеси искао, и благо и славу, да такога какав ћеш ти бити неће бити међу царевима свега вијека твојега.
14. И ако узидеш мојим путовима држећи уредбе моје и заповијести моје, као што је ишао Давид отац твој, продуљићу дане твоје.
15. Тада се пробуди Соломун, и гле, оно бјеше сан. И дође у Јерусалим, и ставши пред ковчег завјета Господњега принесе жртве паљенице и жртве захвалне, и почасти све слуге своје.
16. Тада дођоше двије жене курве к цару, и стадоше пред њим.
17. И рече једна жена: ах, господару; ја и ова жена сједимо у једној кући, и породих се код ње у истој кући.
18. А трећи дан послије мога порођаја породи се и ова жена, и бијасмо заједно и не бијаше нико други с нама у кући, само нас двије бијасмо у кући.
19. И умрије син ове жене ноћас, јер она леже на њ.
20. Па уставши у поноћи узе сина мојега искрај мене, кад слушкиња твоја спаваше, и стави га себи у наручје, а свога сина мртвога стави мени у наручје.
21. А кад устах ујутру да подојим сина својега, а то мртав; али кад разгледах ујутру, а то не бјеше мој син, којега ја родих.
22. Тада рече друга жена: није тако; него је мој син овај живи, а твој је син онај мртви. Али она рече: није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи. Тако говораху пред царем.
23. А цар рече: ова каже: овај је живи мој син, а твој је син онај мртви; а она каже: није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи.
24. И рече цар: дајте ми мач. И донесоше мач пред цара.
25. Тада рече цар: расијеците живо дијете на двоје, и подајте половину једној и половину другој.
26. Тада жена којој син бјеше живи рече цару, јер јој се усколеба утроба за сином: ах, господару, подајте њојзи дијете живо, а немојте га убијати. А она рече: нека не буде ни мени ни теби, расијеците га.
27. Тада одговори цар и рече: подајте оној живо дијете, немојте га убити, она му је мати.
28. И сав Израиљ чу суд који изрече цар, и побојаше се цара; јер видјеше да је у њему мудрост Божја да суди.
Поглавље: 2 | Поглавље: 4
