МК
Православни подсетник

Свето писмо Стари завет
Прва књига Мојсијева

Поглавље 37. Јосифови снови. Продаја у Мисир. Јаковљево туговање.

1. А Јаков живљаше у земљи гдје му је отац био дошљак, у земљи Хананској. 2. Ово су догађаји Јаковљеви. Јосиф кад бјеше момак од седамнаест година, пасијаше стоку с браћом својом, коју родише Вала и Зелфа жене оца његова; и доношаше Јосиф зле гласове о њима оцу својему. 3. А Израиљ љубљаше Јосифа највећма измећу свијех синова својих, јер му се родио под старост; и начини му шарену хаљину. 4. А браћа видјећи гдје га отац љуби највећма између све браће његове, стадоше мрзити на њ тако да му не могаху лијепе ријечи проговорити. 5. Уз то усни Јосиф сан и приповједи браћи својој, те они још већма омрзну на њ. 6. Јер им рече: да чујете сан што сам снио: 7. Везасмо снопље у пољу, па мој сноп уста и исправи се, а ваши снопови иђаху унаоколо и клањаху се снопу мојему. 8. Тада му браћа рекоше: да нећеш још бити цар над нама и заповједати нам? Стога још већма стадоше мрзити на њ ради санова његовијех и ради ријечи његовијех. 9. Послије опет усни други сан, и приповједи браћи својој говорећи: усних опет сан, а то се сунце и мјесец и једанаест звијезда клањаху мени. 10. А приповједи и оцу својему и браћи својој; али га отац прекори и рече му: какав је то сан што си снио? еда ли ћемо доћи ја и мати твоја и браћа твоја да се клањамо теби до земље? 11. И завиђаху му браћа; али отац његов чуваше ове ријечи. 12. А кад браћа његова отидоше да пасу стоку оца својега код Сихема, 13. Рече Израиљ Јосифу: не пасу ли браћа твоја стоку код Сихема? хајде да те пошаљем к њима. А он рече: ево ме. 14. А он му рече: иди, види како су браћа твоја и како је стока, па дођи да ми јавиш. И оправи га из долине Хевронске, и он отиде пут Сихема. 15. И човјек један нађе га а он лута по пољу, те га запита говорећи: шта тражиш? 16. А он рече: тражим браћу своју; кажи ми, молим те, гдје су са стоком? 17. А човјек рече: отишли су одавде, јер чух гдје рекоше: хајдемо у Дотаим. И отиде Јосиф за браћом својом, и нађе их у Дотаиму. 18. А они га угледаше издалека; и док још не дође близу њих, стадоше се договарати да га убију, 19. И рекоше међу собом: гле, ево онога што сне сања. 20. Хајде сада да га убијемо и да га бацимо у коју од овијех јама, па ћемо казати: љута га је звјерка изјела. Онда ћемо видјети шта ће бити од његовијех санова. 21. Али Рувим кад чу то, избави га из руку њиховијех рекав: немојте да га убијемо. 22. И још им рече Рувим: немојте крви прољевати; баците га у ову јаму у пустињи, а не дижите руке на њ. А он га шћаше избавити из руку њиховијех и одвести к оцу. 23. И кад Јосиф дође к браћи својој, свукоше с њега хаљину његову, хаљину шарену, коју имаше на себи. 24. И ухвативши га бацише га у јаму; а јама бјеше празна, не бјеше воде у њој. 25. Послије сједоше да једу. И подигавши очи угледаше, а то гомила Исмаиљаца иђаше од Галада с камилама натовареним мирисавога коријења и тамјана и смирне, те ношаху у Мисир. 26. И рече Јуда браћи својој: кака ће бити корист што ћемо убити брата својега и затајити крв његову? 27. Хајде да га продамо овијем Исмаиљцима па да не дижемо руке своје на њ, јер нам је брат, наше је тијело. И послушаше га браћа његова. 28. Па кад трговци Мадијански бијаху поред њих, они извукоше и извадише Јосифа из јаме, и продадоше Јосифа Исмаиљцима за двадесет сребрника; и они одведоше Јосифа у Мисир. 29. А кад се Рувим врати к јами, а то нема Јосифа у јами; тада раздрије хаљине своје, 30. Па се врати к браћи својој, и рече: нема дјетета; а ја куда ћу? 31. Тада узеше хаљину Јосифову, и заклавши јаре замочише хаљину у крв, 32. Па онда послаше шарену хаљину оцу његову поручивши: нађосмо ову хаљину, види је ли хаљина сина твојега или није. 33. А он је позна и рече: сина је мојега хаљина; љута га је звјерка изјела; Јосиф је доиста раскинут. 34. И раздрије Јаков хаљине своје, и веза костријет око себе; и тужаше за сином својим дуго времена. 35. И сви синови његови и све кћери његове устадоше око њега тјешећи га, али се он не дадијаше утјешити, него говораше: с тугом ћу у гроб лећи за сином својим. Па и његов отац плакаше за њим. 36. А Мадијанци продадоше га у Мисир Петефрију, дворанину Фараонову, заповједнику стражарском.


Претходно поглавље: 36 | Следеће поглавље: 38
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2024