Свето писмо Стари завет
Прва књига МојсијеваПоглавље 18. Похођење у Мамрији. Исак још једном обречен. Пропаст Содома објављена. Аврамова молба.1. Послије му се јави Господ у равници Мамријској кад сјеђаше на вратима пред шатором својим у подне.
2. Подигавши очи своје погледа, и гле, три човјека стајаху према њему. И угледавши их потрча им на сусрет испред врата шатора својега, и поклони се до земље;
3. И рече: Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој проћи слуге својега.
4. Да вам донесемо мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овијем дрветом.
5. И изнијећу мало хљеба, те поткријепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге својега. И рекоше: учини што си казао.
6. И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: брже замијеси три копање бијелога брашна и испеци погаче.
7. Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.
8. Па онда изнесе масла и млијека и теле које бјеше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.
9. И они му рекоше: гдје је Сара жена твоја? А он рече: ено је под шатором.
10. А један између њих рече: до године у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.
11. А Аврам и Сара бијаху стари и временити, и у Саре бјеше престало што бива у жена.
12. Зато се насмија Сара у себи говорећи: пошто сам остарјела, сад ли ће ми доћи радост? а и господар ми је стар.
13. Тада рече Господ Авраму: што се смије Сара говорећи: истина ли је да ћу родити кад сам остарјела?
14. Има ли што тешко Господу? До године у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.
15. А Сара удари у бах говорећи: нијесам се смијала. Јер се уплаши. Али он рече: није истина, него си се смијала.
16. Потом усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; и Аврам пође с њима да их испрати.
17. А Господ рече: како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,
18. Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи?
19. Јер знам да ће заповједити синовима својима и дому својему након себе да се држе путова Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму што му је обећао.
20. И рече Господ: вика је у Содому и Гомору велика, и грех је њихов грдан.
21. Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.
22. И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,
23. И приступив Аврам рече: „Хоћеш ли погубити и праведнога с неправедним?
24. Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и нећеш опростити месту за онијех педесет праведника што су у њему?
25. Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија целе земље неће судити право?”
26. И рече Господ: „Ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу целом месту њих ради.”
27. А Аврам одговори и рече: „Гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.
28. Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за ових пет затрти сав град?” Одговори: „Нећу, ако нађем четрдесет и пет.”
29. И стаде даље говорити, и рече: „Може бити да ће се наћи четрдесет”. Рече: „Нећу ради оних четрдесет.”
30. Потом рече: „Немој се гњевити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет.” И рече: „Нећу, ако нађем тридесет.”
31. Опет рече: „Гле, сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет.” Рече: „Нећу их погубити за оних двадесет.”
32. Најпослије рече: „Немој се гњевити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет.” Рече: „Нећу их погубити ради оних десет.”
33. И Господ отиде свршивши разговор с Аврамом; а Аврам се врати на своје место.
Поглавље: 17 | Поглавље: 19
