Септембар 12.
Пренос моштију светог Александра Невског; Свети Кирило, Никон и Макарије
Пренос моштију светог Александра Невског 1724. године цар Петар Велики одлучио је да Мошти Светог Александра Невског пренесе у нову престоницу Руске империје, Санкт Петерсбург, подигнут на реци Неви, на којој је Благоверни потукао Швеђане. Мошти су од Владимира до Новгорода ношене на рукама свештеника и монаха; на богато украшеној лађи вожене су низ реку Волхову до Неве, где их је, на наредном броду, са чекао сâм цар. Цар је крманио бродом на коме су биле Мошти, а његови дворјани су веслали, док је свештенство певало у славу Божију и угодника његовог Светог Александра. 12. септембра 1724. године мошти су, на вратима Лавре посвећене Светоме Кнезу, у Санкт Петерсбургу, дочекали архијереји Руске Цркве и унели их у храм, где до данас почивају.
Тропар
Пренос моштију светог Александра Невског
(глас 2):
Небесних војинстав архистратиже, молим тја присно ми недостојнији, да твојими молитвами оградиши нас кровом крилу невешчественија твојеја слави; сохрањујушче ни, припадајушчија приљежно и вопијушчија: от бјед избави ни, јако чиноначалник вишњих сил.
Патријарх српски Кирило I био је архиепископ пећки и патријарх српски у периоду од 1407. до 1419. године у времену када се Србија опорављала од Косовске битке.
Патријарх српски Никон био је архиепископ пећки и патријарх српски од 1419. до 1435. године. На трону Српске цркве био је у време владавине деспота Стефана Лазаревића. Деспот Стефан сазвао сабор у Сребрници, где је одредио себи наследника Ђурђа Бранковића. Упркос тешком стању у Србији пред најездом Турака нови владар Србије Деспот Ђурађ Бранковић, запретио је српском Патријарху Никону да ће га обесити уколико оде у Фиренцу ради потписивања Фирентинскe унијe, што је био покушај унијаћења римокатоличке и православне цркве на црквеном сабору у Фиренци 6. јула 1439. године.. Тражили су помоћ од западних хришћана, а Ватикан их је дочекао уценом.
Патријарх Никон је посебно заслужан, не само за наш црквени и уметнички живот, већ и за књижевност. По његовој заповести и захтеву Константин Филозоф је написао Живот Деспота Стефана, једно од најзначајнијих дела српске средњовековне књижевности.
Патријарх српски Макарије Соколовић је био архиепископ пећки и патријарх српски у времену од 1557. до 1571. године. Обновио је Српску патријаршију са средиштем у Пећи и обезбедио њено признање и опстанак. Са трона се повукао 1571, а умро 1574. године.
