МК
Православни подсетник
Свети Илија (хебрејски: אליהו „Елихају“) је јеврејски пророк рођен 816. год. пре Христа на простору данашњег Израела и Палестине. О његовом животу и делу са поштовањем је записано и у Старом и Новом Завету али и Таламуду и Курану. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се. Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече. Пред смрт својим огртачем пресече воду у Јордану; и би узет на небо у огњеним колима са огњеним коњима. На Тавору јавио се заједно с Мојсејем Господу нашем Исусу Христу (Преображење). Пред крај света ће доћи да сузбије силу Антихристову (Откровење Јованово 11).