МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 33. по Духовима - по Богојављању
Понедељак 33. по Духовима
18.01.2021
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јануар 2021.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18  ▶ Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Петра, зачало 59 (2,21-25; 3,1-9)
21. Јер сте на то и позвани, 22. Он греха не учини, нити се нађе превара у устима његовим; 23. Он вређан, не узвраћаше увредом; страдајући не прећаше, него је препустио Ономе који праведно суди. 24. Он грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо, јер се његовом раном исцелисте. 25. Јер бесте као изгубљене овце, али сада се вратисте Пастиру и Епископу душа ваших.

1. Исто тако и ви, жене, будите покорне својим мужевима, да ако неки не верују речи, онда понашањем жена и без речи буду придобијени, 2. када виде чедно понашање ваше са страхом. 3. Ваше украшавање да не буде споља: у плетењу косе и у кићењу златом или у облачењу хаљина; 4. него у скривеноме човеку срца, у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред Богом драгоцено. 5. Јер тако некад украшаваху себе и свете жене које се уздаху у Бога и покораваху се својим мужевима. 6. Као што Сара беше послушна Аврааму, називајући га господарем; њезине кћери постадосте, чинећи добро, и не бојећи се никаква страха. 7. Тако и ви, мужеви, живите са својим женама по разуму, указујући им част као слабијем женском сасуду, као и сунаследницама благодати живота, да не буду ометане молитве ваше. 8. А најпосле будите сви једнодушни, сажаљиви, братољубиви, милосрдни, срдачни; 9. не враћајте зло за зло, ни увреду за увреду; него напротив, благосиљајте, знајући да сте на то позвани да наследите благослов.

Јеванђеље Марко, зачало 54. (12,13-17)
13. И послаше њему неке од фарисеја и иродоваца да би га ухватили у речи. 14. А они дошавши рекоше му: „Учитељу, знамо да си истинит, и не обазиреш се ни на кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божијему учиш. Реци нам, дакле, треба ли ћесару давати порез или не? Да дамо или да не дамо?” 15. А он знајући њихово лицемерје рече им: „Што ме кушате? Донесите ми динар, да видим.” 16. А они донесоше. И рече им: „Чији је ово лик и натпис?” А они му рекоше: „Ћесарев.” 17. И одговарајући Исус рече им: „Подајте ћесарево ћесару, а Божије Богу.” И задивише му се.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Пролог
1. Свештеномученик Теопемт и Теона. Када Диоклецијан објави гоњење хришћана, епископ никомидијски Теопемт беше први који пострада за Христа. Он беше изведен пред цара, и цар му запрети смртном казном, ако се не одрече Христа. На ту претњу храбри епископ одговори цару: „Стоји написано: не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити. Ти, царе, имаш власт кад мојим телом, чини с њим што ти драго“. Би много бијен, глађу мучен и истјазаван на разне начине. Најзад цар дозва неког мађионичара, Теону, да Божјем човеку некако мађијама доскочи. Теона раствори у води најјачи отров и даде Теопемту да испије. Теопемт прекрсти чашу и испи отров. Видев Теона, да његов отров ништа не нашкоди Теопемту, он се окрете к цару и узвикну: „И ја сам хришћанин, и клањам се Распетоме“. Обојица бише на смрт осуђени: Теопемта мачем посекоше, а Теону жива у земљу затрпаше, 298. године. Чесно пострадаше и грађани Царства Христовога постадоше.

2. Свети пророк Михеј I. Савременик пророка Илије. Прорекао опаком цару Ахаву погибао у рату с Асирцима (I цар 22; II Днев 18). Прорицао је све усмено и није писао ништа. Други је, пак, био онај Михеј који је прорекао рођење Господа у Витлејему, и књигу пророчанства написао.

3. Преподобна мати Синклитикија. Пореклом из Македоније. Васпитана у Александрији. Као богата и угледна девојка имала је много просаца, но она их све одбије и одбегне из родитељске куће у манастир. У највећој уздржљивости, бдењу и молитви поживи до осамдесет година. Њене поуке монахињама одувек су сматране правим духовним бисером, јер ова праведница није дошла до високе мудрости кроз књиге, него кроз страдање, муку, даноноћно размишљање и духовно општење с вишим божанским светом. Преселила се душом у тај виши свет 350. године. Света Синклитикија између осталога говорила је: „Ако је време поста, немој се отказивати поста тобож због болести, јер гле и они који не посте, падају у исте болести“. Још је говорила: „Као што се открито благо брзо разграби, тако и добродетељ, када се разглашава, помрачује се и губи“.

4. Преподобна Аполинарија. Кћи Антимија, намесника малолетног цара Теодосија Млађег. То му беше старија кћи, док му млађа беше луда. Не хтеде се Аполинарија удавати, него се у срцу обручи Христу и удаљи у пустињу Мисирску. У мушком оделу и под мушким именом Доротеј, она ступи у мушки манастир где се подвизавала узносећи дух свој непрестано к Богу и горећи љубављу према Творцу своме. Царском намеснику Антимију посаветује неко да пошаље своју луду кћи пустињацима, да јој читају молитву. И по промислу Божјем догоди се да своју луду сестру исцели старија сестра силном молитвом. Тек када се Аполинарија упокоји, објави се тајна да она није била мушко но женско. Мужествена храброст ове свете девице остала је примером и подстреком кроз векове многима, који мисле о своме спасењу. Упокојила се 470. године.

Због Бога и душе невине девице
Постадоше Христу верне следбенице.
Насладе и раскош и смех оставише
Ангелскоме свету душе узвисише;
У телима слабим луче запаљене,
Духом Светим душе дивно осветљене
Вековима светле и пут указују,
C ангелима светим на небу ликују.
Аполинарија и Синклитикија,
У срцима вашим Дух Свети засија,
Он вас и утврди, Он вас веде, учи,
Он вас уневести и Христу обручи,
Молите се за нас, чудне испоснице,
Јунакиње храбре, бесмртне девице.

РАСУЂИВАЊЕ
Плод, плод, и само плод тражи Господ од сваког живог дрвета што се човек зове. Добар плод је богољубиво срце, а зао плод је самољубиво срце. Све остало што човек има и ужива, као: положај, власт, част, здравље, новац, ученост – све је то само лишће на дрвету. „Свако дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца“ (Мат. 3, 10). Чак и нехришћански народи ценили су добра дела више него лепе речи. Кудикамо више то мора бити правило за следбенике Христове. На једном сабору Атињана, на коме беху и изасланици шпартански, неки старац хођаше од клупе до клупе тражећи места да седне. Атињани му се подсмеваху и места му не уступаху. Када старац приђе Шпартанцима, сви скочише на ноге и понудише му место. Видећи то Атињани похвалише Шпартанце красноречивим похвалама. На то им Шпартанци одговорише: „Атињани знају шта је добро, но не творе добро.“ Ко твори добро, тај личи на дрво које доноси добар плод домаћину своме. А извор добра у човеку јесте добро, богољубиво срце.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам савршенство првога човека, Адама и то:
1. његову близину Богу,
2. његову силу, мудрост и красоту од Бога,
3. драговољно покоравање целе природе власти безгрешног Адама.

БЕСЕДА
о немоћи нашој без Христа Господа

Без мене не можете чинити ништа. (Јов. 15, 5)

Господ наш није имао обичај да говори преувеличано. Ничије речи у свету нису одмереније од Његових. Па кад Он каже, да ми без Њега не можемо чинити ништа, онда то тако треба буквално разумети и примити. Он говори овде о добру а не о злу; никакво добро ми не можемо чинити без Христа, мимо Христа и насупрот Христа. Он је власник, давалац и надахнитељ свеколиког добра. Никакво добро не стоји ван Њега, као што никакво зло не стоји у Њему. Ја сам чокот, а ви лозе, рекао је Он. Шта могу лозе без чокота? Могу ли расти и плод донети? Ништа, осим постати горивом.
Може човек мислити колико хоће, но не може никада замислити једно истинско добро које није у Христу, и које не истиче из Христа. Ако неко рекне, да он чини добра и човечна дела мимо Христа, знајте, да су та његова дела кварна у језгру и разједена, било од сујете, било од скривеног себичлука. Јер човек без Христа исто је што и лоза без чокота. То нам је сам Он казао. Чокот је скривен и не види се, а лоза се види. Ипак и грожђе на лози и сама лоза зависе од чокота. Чокот свеколиког добра расте из срца Бога Оца и налева се слашћу Духа Светога.
Господе Боже Троједини, помилуј нас и спаси! Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022