МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 13. по Духовима
Субота 13. по Духовима
05.09.2020
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Септембар 2020.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5  ▶ Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда

Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 126 (2,6-9)
6. А мудрост говоримо међу савршенима, али не мудрост овога века, ни кнезова овога века који су пролазни; 7. него говоримо премудрост Божију у тајни сакривену, коју предодреди Бог пре векова за славу нашу, 8. коју ни један од кнезова овога века није познао; јер да су је познали не би Господа славе разапели. 9. Него као што је написано: „Што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе.”
Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 270 (4,13-17)
13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Јеванђеље Матеј, зачало 90. (22,15-22)
15. Тада отидоше фарисеји и на већању се договорише како би га ухватили у речи. 16. И послаше к њему ученике своје са иродовцима, говорећи: „Учитељу, знамо да си истинит и путу Божијем заиста учиш и не обазиреш се ни на кога, јер не гледаш ко је ко од људи. 17. Кажи нам, дакле, шта ти мислиш: треба ли дати порез ћесару или не?” 18. Разумевши Исус лукавство њихово рече: „Што ме кушате, лицемери? 19. Покажите ми новац порезни.” А они му донесоше динар. 20. И рече им: „Чији је овај лик и натпис?” 21. Рекоше му: „Ћесарев.” Тада им рече: „Подајте, дакле, ћесарево ћесару, и Божије Богу.” 22. И чувши задивише се, и оставивши га отидоше.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. муч. Луп. Овај свети муж беше слуга у св. Димитрија, војводе Солунског. Када св. Димитрије би посечен од цара Максимијана, Луп умочи у крв мученикову скут своје хаљине и прстен свој. Том хаљином и прстеном чињаше Луп многа чудеса у Солуну исцељујући људе од сваке муке и недуга. То сазнаде цар Максимијан, који се тада још бављаше у Солуну, па заповеди, да се Луп мучи и убије. Но војници који потргоше оружје на Лупа, окретоше исто један против другог и љуто се израњавише. Како Луп још не беше крштен, ма да беше хришћанин, то се он мољаше Богу, да Бог некако устроји његово крштење пре смрти. Утом се изненадно проли вода из облака на светог мученика, и тако он прими крштење свише. После великих мука би посечен и пресели се у царство небеско.

2. Свешт. муч. Потин еп. Лионски. Из Мале Азије послан св. Поликарпом у Галију на проповед. Постао први епископ Лионски, и превео много незнабожаца у Хришћанство. За време гоњења хришћана 177. год. и Потин би изведен на суд; управо донет на рукама, јер беше стар 90 година. „Ко је Бог хришћански?“ упита га проконсул. „Узнаћеш, ако се удостојиш тога“, одговори му старац Потин. Незнабошци навалише на њега са штаповима и камењем, и тукоше га без милости. Бачен у тамницу св. Потин сконча од убоја после 2 дана, и пресели се у царство небеско.

3. Свешт. муч. Иринеј еп. Лионски. У младости био ученик св. Поликарпа, ученика апостолског, који га посла у Галију на проповед. После мученичке смрти св. Потина би Иринеј постављен за епископа. У својим многобројним списима Иринеј је час излагао веру православну час је опет бранио од јеретика. Пострадао за Христа у време цара Севера 202. год. са многим хиљадама хришћана (19.000).

4. Св. Виктор. Пострадао у Марсељу у III столећу. После љутих мука, бачен у тамницу, где обрати стражаре у веру Христову. Распет на крсту скончао.

5. Св. Албан. Племић енглески. Скрио у своме дому хришћанског свештеника у време гоњења, и од овога поучен био вери Христовој. Тада он даде своје одело свештенику, а он се обуче као свештеник и предаде се мучитељима. Осуђен на смрт он и свога џелата приволи вери Христовој.

Прекрасна је лоза са гранама родним,
Са родом мирисним, родом благородним;
Родитељ је диван у породу своме.
Синови су слава браку телесноме.
Ал’ лепша од лозе и брака плоднога
Духовна су деца, од Духа Светога.
Поликарп преславни два имаше сина:
Светог Иринеја и светог Потина,
То му деца беху духом а не телом,
Увенчани славом вечном, неувелом.
Поликарп их Духом Божјим препороди,
Те му дражи беху него да их роди.
Обојицу диже, мудрошћу опреми,
На проповед оба у Галију спреми.
Две жртве угодне, два јагњета чиста,
На заклање даде за Распетог Христа
Два весника мудра новога Сиона,
Две владике храбре крштеног Лиона
Иринеј и Потин прославише Бога
и духовног оца, Поликарпа, свога.
Јуначки стајаше, мученички паше,
и пред благог Христа увенчани сташе.

РАСУЂИВАЊЕ
Тајанствена сила крста, ма колико да је необјашњива истинита је и беспорна. Још св. Златоуст говори о обичају свога времена, да се ставља знак крста „на царску диадему, на украс војника, на чланове тела, и то: на главу, прса, и срце, а исто тако на жртвенике и на постеље. Ако је нужно, вели он, изагнати демоне, ми употребљујемо крст, а исто тако он помаже за исцелење болести.“ Св. Бенедикт осенио је крсним знаком стакло, у коме је био отров, и стакло је прсло као од удара камена. Св. Јулијан прекрстио је поднету му чашу с отровом, и испио отров не осетивши никакве муке у телу своме. Св. мученица Василиса Никомидијска оградила је себе крсним знаком, стала посред пламена и остала неповређена. Св. муч. Авдон и Сенис прекрстише се, када љуте зверове на њих пустише, и зверови посташе ненасртљиви и кротки као јагањци. Против великих искушења демонских крсно знамење било је најсилније оружје у древних подвижника, као што је и данас. Најгрознија страшилишта ђаволска расејавала су се у ништа као дим, само кад би се човек прекрстио. Тако је благоволео сам Господ Исус Христос, да негдашњем знаку злочина и срама, крсту, да после Свога Распећа на крсном дрвету свепобедну силу и моћ.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам брзо напредовање зла у души Сауловој од кад одступи од Бога (I Сам. 22), и то:
1. како се баци копљем на Давида;
2. како се баци копљем на Јонатана, сина свога:
3. како уби 85 свештеника у један дан подозревајући их да су уз Давида;
4. како у свако време и код сваког један непокајан грех према Богу повлачи многе друге грехове.

БЕСЕДА
о Јовану Претечи, како га прорече Исаија

Глас вапијућег у пустињи: приправите
пут Господњи, поравните у пустињи
стазе Богу нашему. (Иса. 40, 3)

Кад цар хоће да посети неко место, он пушта напред веснике своје. Необичном Цару приличи и необичан весник. Цару Христу весник у пустињи био је Мојсеј, у Јерусалиму пророци, у Назарету архангел, у Витлејему источни мудраци, на Јордану Јован. Никада ниједан цар у роду човечјем није имао такве веснике. Свети Јован Крститељ био је тако исто необичан и особит као и други весници Христови. Он је био глас вапијући у двострукој пустињи: у Јорданској и у људској. Као што је Јорданска пустиња била бесплодна и суха, тако је и пустиња људског духа била бесплодна и суха. Јован није могао озеленити и оплодотворити људску пустињу, но он ју је крчио и орао, и тако приготовљавао земљу и уравњавао тле за великог Сејача, који долазећи носи Собом и семе и дажд – семе науке да посеје и дажд благодати свише да озелени и оплодотвори. Покајањем је Јован приготовљавао пут а крштењем у води уравњавао стазе. И пут и стазе – то су душе људске. Покајањем су се душе људске приготовљавале да приме семе Христово, а крштењем у води – да то семе зарију дубоко у земљу срца свога. Охоли и ништи кад се наги погрузе у воду сви су уједначени, уравњати у ништавилу своме пред величанством преславнога Христа Спаситеља. Све долине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну. Овде није реч о долинама и бреговима земаљским него о ништим људима и охолим људима. Као што су мртваци у гробљу пред очима живога човека сви једнаки, тако су и сви грешници, ништи и охоли, робови и господари, једнаки пред Богом живим. Такво чудесно виђење виде Исаија, син Амосов, пророк Бога живога, Бога јединог и истинитог.
О Господе, Царе небески, коме се воинства небеска клањају дан и ноћ, призри још једанпут на ништавило наше, и због понижења Твога и страдања Твога за нас спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2024