МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 13. по Духовима
Среда 13. по Духовима
02.09.2020
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Септембар 2020.
1   Уторак
2  ▶ Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда

Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 189 (9,12-15; 10,1-7)
12. Јер вршење ове службе не попуњава само недостатке светих, него и побуђује многе на обилно захваљивање Богу. 13. Кроз искуство ове службе они хвале Бога због ваше покорности исповедању јеванђеља Христова и због простодушности у заједничарењу с њима и са свима, 14. и у молитвама својим за вас они чезну за вама због преизобилне благодати Божије на вама. 15. А хвала Богу на његовом неисказаном дару. 1. А сам ја, Павле, молим вас ради кротости и благости Христове, ја који сам понизан када сам код вас, а одважан према вама када сам одсутан; 2. молим пак, кад будем код вас, да ми не буде потребе да будем онако слободан као што мислим да смем против неких који мисле за нас да по телу живимо. 3. Јер живећи у телу, не војујемо по телу; 4. јер оружје нашега војевања није телесно него силно Богом за рушење утврђења, обарајући помисли 5. и сваку охолост, која устаје против познања Божијега, и покоравајући сваку помисао на послушност Христу, 6. те смо готови казнити сваку непослушност када се испуни ваша послушност. 7. Ви гледате по спољашности. Ако је ко уверен у себе да је Христов, нека опет помисли у себи да, као што је он Христов, тако смо и ми Христови.
Јеванђеље Марко, зачало 13. (3,20-27)
20. И дођоше у кућу, и сабра се опет народ, тако да не могаху ни хлеба јести. 21. И кад то чуше његови, изађоше да га ухвате; јер говораху да је изван себе. 22. А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: „У њему је Веелзевул; а он помоћу кнеза демонског изгони демоне.” 23. А он дозвавши их, говораше им у причама: „Како може сатана сатану изгонити? 24. И ако се царство само по себи раздели, то царство не може опстати, 25. и ако се дом сам по себи раздели, тај дом не може опстати; 26. и ако сатана устане сам на себе и раздели се, не може опстати, него ће пропасти. 27. Нико не може отети покућство јакога, ушавши у кућу његову, ако најпре јакога не свеже, и онда ће кућу његову опленити.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. пророк Самуил. Петнаести и последњи судија Израиљски. Живео на 1100 година пре Христа. Рођен од племена Левијина, од родитеља Елкана и Ане, у месту Рамату, или Ариматеји где се доцније родио и благообразни Јосиф. Нероткиња Ана исплакала је Самуила од Бога и посветила га Богу, када му се наврши 3 године. Живећи у Силому, код ковчега завета, Самуил имаше у 12 години истинито откровење од Бога о казни, која предстојаше дому првосвештеника Илије због неваљалства синова његових Офниа и Финеса. То откровење се ускоро и зби: Филистејци потукоше Израиљце, убише оба сина Илијина, и запленише ковчег завета. Када весник саопшти ову несрећу Илији, овај паде мртав на земљу и издахну у 98. години старости. А то се исто деси и са снахом његовом, женом Финесовом. Од тада па за 20 година беху Израиљци робови Филистејцима. После тога рока посла Бог Самуила народу да проповеда покајање, ако жели да се спасе од непријатеља својих. И народ се покаја, и одбаци туђе идоле, којима служаше, и признаде Самуила као пророка, свештеника и судију. Тада Самуил пође с војском на Филистејце и с помоћу Божјом смете их и поби, и ослободи земљу и народ. По том суђаше Самуил мирно народу своме до старости. Видећи га остарела народ му рече, да им постави цара на место себе. Узалуд Самуил одвраћаше народ од тога говорећи му, да је Бог једини цар њихов, – народ оста при свом тражењу. И ако ово тражење беше немило Богу, Бог нареди Самуилу, да им помаже за цара Саула, сина Кисова из племена Венијаминова. Саул цароваше кратко време, и Бог га одбаци због дрскости и непослушности, па нареди Самуилу, те помаза Давида Јесејева за цара место Саула. Пред смрт своју Самуил сабра сав народ, и опрости се с њим. А када умре плакаше за њим сав Израиљ, и сахранише га чесно у дому његову у Рами.

2. Свешт. муч. Филип еп. Ираклијски, са свештеником Севером и ђаконом Хермесом. Према свему изгледа да су били Словени. Служили Богу у Тракији, и тамо прво предани мукама за Христа. Када незнабошци јурнуше да запале цркву хришћанску, храбри Филип рече старешини њиховом: „мислиш ли ти, да је Бог затворен у стене? Он живи у срцима“. Храм буде разорен, све књиге спаљене, а свештеници ови одведени у Једрене, где после тамновања и мука буду бачени полусажежени у реку Марицу. Још 38 хришћана скончаше с њима мученички. Мисли се да су пострадали у време Диоклецијаново.

Самуил праведни, слуга живог Бога,
Судија вољени од народа свога,
Он Бога штоваше, Бога изнад свега,
Воља Божја беше заповест за њега,
Он народну вољу Божјом исправљаше
И народне грехе пред Богом кајаше.
Свештеник, и пророк, и судија прави,
Тројако Господа Самуил прослави.
Сваким својим словом, сваким својим делом,
Трудом, и молитвом, и жртвом и јелом,
Целим бићем својим он Богу послужи,
Владарима земним овај пример пружи:
Свом народу нико ползовати неће,
Ко се од закона Божијег окреће
Ко себе и народ слуша, а не Бога,
У дно ће понора пасти безданога.
К’о што Саул паде, и други уз њега.
Сви саучесници греха народњега.
Само роб Божији владар може бити
И народу своме трајно користити
То Самуил учи и делом и речи,
Кроз векове многе то учење јечи.

РАСУЂИВАЊЕ
Покај се пре него што смрт затвори врата твога живота и отвори врата Суда. Покај се пре смрти, а пошто не знаш час смрти, то покај се данас и сад, и престани понављати грех свој. Овако се моли Богу св. Јефрем Сирин:
Пре него ли се точак времена заустави у моме животу, – помилуј ме.
Пре него ли дуне ветар смрти, и на телу моме појаве се болести, весници смрти, – помилуј ме.
Пре неголи величанствено сунце на висини помркне за мене, – помилуј ме; и нека сијне за мене светлост Твоја свише и растера страшну таму ума мојега.
Пре него се земља врати у земљу и постане трулеж, и пре пропасти свих црта красоте њене – помилуј.
Пре неголи греси моји предваре ме на Суду и посраме пред Судијом, – помилуј, Господе, испуњени благошћу.
Пре него воинства изађу, претходећи Сину Цареву, да саберу бедни род наш пред престо Судије, – помилуј.
Пре неголи зазвучи глас трубе пред пришествијем Твојим, поштеди слуге Твоје и помилуј, Господе наш Исусе.
Пре неголи закључаш двер Твоју преда мном, Сине Божји, и пре него ја постанем храном неугасивог огња геенског, – помилуј ме.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесну победу Давидову над Голијатом (I Сам. 17), и то:
1. како Голијат, страшан телом, оклопом и оружјем, пркосаше свој војсци Израиљској;
2. како Давид, с надом у Бога, пође с праћком и каменчићима, и уби Голијата;
3. како Давид победи јер вероваше да је то рат Господњи, рат верних против неверних.

БЕСЕДА
о обраћању Мисира ка Господу

И биће познат Господ Мисирцима,
и познаће Мисирци Господа у то вријеме,
и служиће му жртвама и дарима,
и завјетоваће завјете Господу и извршиваће. (Иса. 19, 21)

О како је променљиво срце човечје! Но од свих промена његових једна је срамнија од најсрамнијих, а то је: када верни постане неверни. И од свих промена његових једна је славнија од најславнијих, а то је: када се неверни обрати и постане верни. Она прва промена десила се са Израиљцима, који убише Христа; ова друга десила се са Мисирцима, који повероваше у Христа. Некад је Мисир био главни гонилац верујућих у једнога живога Бога, јер некада су Мисирци имали многе мртве богове, идоле и ствари, којима су се клањали, басне и гатарије, којима су се заваравали. Али гле, шта пророк прориче! Какво дивно виђење! Мисирци ће познати Господа јединога и живога у то време, када Господ у телу јави се међу људима. Идоли ће бити разорени, храмови демонима и животињама оборени, олтар Богу живоме и јединоме утврђен, жртвеник уздигнут. Приносиће се жртва бескрвна, место крвне, словесна место бесловесне. Стотине хиљада инока узимаће на се завете сиромаштва, послушности и поста из љубави према Господу. Највећи подвижници јавиће се у том негда мрачном Мисиру; најхрабрији мученици за Христа Господа; најпросвећенији умови; најпрозорљивији чудотворци.
О какво дивно виђење! И како је дивно остварење тога виђења! Св. Златоуст пише: „ни сунце са множином својих звезда није толико сјајно колико пустиња Мисирска са својим иноцима“. Све се остварило у истини што је провидео и прорекао Исаија, син Амосов, пророк видовити и истинити.
О Господе благосрдни, који си се смиловао Мисиру, негдашњем гонитељу верних Твојих, и просветио га светлошћу истине, просвети и нас, и укрепи нас благодаћу Духа Твог Светог и примером великих Мисираца хришћана. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024