МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица сиропусна
Понедељак сиропусне седмице
12.02.2018
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 2018.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12  ▶ Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 76 (1,1-15)
1. Што беше од почетка, што смо чули, што смо видели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о Логосу (Речи) живота; 2. и Живот се јави, и видели смо, и сведочимо, и објављујемо вам Живот вечни, који беше у Оца и јави се нама; 3. што смо видели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу, а наша заједница је са Оцем и са Сином његовим Исусом Христом. 4. И ово вам пишемо да радост наша буде потпуна. 5. И ово је обећање које смо чули од њега и јављамо вама, да је Бог светлост, и таме у њему нема никакве. 6. Ако речемо да имамо заједницу с њим и у тами ходимо, лажемо и не творимо истину. 7. Ако ли у светлости ходимо, као што је Он сам у светлости, имамо заједницу једни са другима, и крв Исуса Христа, Сина његова, очишћава нас од свакога греха. 8. Ако речемо да греха немамо, себе варамо, и истине нема у нама. 9. Ако исповедамо грехе своје, веран је и праведан да нам опрости грехе, и очисти нас од сваке неправде. 10. Ако речемо да нисмо сагрешили, правимо га лажом и реч његова није у нама.
Јеванђеље Лука, зачало 96 (19,29-40; 22,7-39)
29. А када се приближи Витфаги и Витанији, код горе назване Маслинска, посла двојицу ученика својих, 30. рекавши: „Идите у село што је према вама, и када уђете у њега, наћи ћете магаре привезано на које никада нико од људи није уседао; одрешите га и доведите. 31. И ако вас ко упита: ‘Зашто дрешите?‘ овако му кажите: ‘Оно треба Господу.‘” 32. А кад отидоше послани, нађоше као што им каза. 33. А кад они дрешаху магаре, рекоше им господари његови: „Што дрешите магаре?” 34. А они рекоше: „Оно треба Господу.” 35. И доведоше га Исусу, и набацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса. 36. И кад он иђаше, простираху хаљине своје по путу. 37. А када се он већ приближи подножју Горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога громким гласом за сва чудеса која видеше, 38. говорећи: „Благословен цар који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висинама!” 39. И неки од фарисеја из народа рекоше му: „Учитељу, забрани ученицима својим.” 40. И одговарајући рече им: „Кажем вам, ако они ућуте, камење ће повикати.” 7. А дође дан бесквасних хлебова у који требаше клати пасхално јагње. 8. И посла Петра и Јована рекавши: „Идите и уготовите нам Пасху да једемо.” 9. А они му рекоше: „Где хоћеш да уготовимо?” 10. А он им рече: „Ето, кад уђете у град, срешће вас човек који носи крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе. 11. И реците домаћину куће: 'Учитељ ти вели: где је одаја где ћу јести Пасху са ученицима својим?' 12. И он ће вам показати велику застрту горњу собу; онде уготовите.” 13. И они отидоше и нађоше као што им је казао; и уготовише Пасху. 14. И када дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с њим. 15. И рече им: „Веома зажелех да ову Пасху једем с вама пре него пострадам; 16. Јер вам кажем да је нећу више јести док се не испуни у Царству Божијем.” 17. И узевши чашу заблагодари, и рече: „Узмите и разделите је међу собом; 18. Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође Царство Божије.” 19. И узевши хлеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: „Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен." 20. А тако и чашу по вечери, говорећи: „Ова је чаша Нови завет у крви мојој, која се за вас излива. 21. Али ево руке издајника мојега са мном на трпези. 22. И Син Човјечији, дакле, иде како је одређено; али тешко човеку ономе који га издаје!" 23. И они се стадоше питати међу собом који би, дакле, од њих био тај који ће.то учинити. 24. А настаде и препирка међу њима који се од њих сматра да је већи. 25. А он им рече: „Цареви народа господаре над њима и властодршци њихови називају се добротвори. 26. Али ви немојте тако; него ко је међу вама већи, нека буде као млађи, и старешина као слуга. 27. Јер ко је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга. 28. А ви сте они који сте се одржали са мном у искушењима мојим. 29. И ја вама завештавам Царство као што Отац мој мени завешта, 30. да једете и пијете за мојом трпезом у Царству моме, и да седите на престолима и судите над дванаест племена Израиљевих." 31. И рече Господ: „Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу. 32. А ја се молих за тебе да вера твоја не престане; и ти, када се обратиш, утврди браћу своју. 33. А он му рече: „Господе, с тобом сам спреман и у тамницу и у смрт ићи." 34. А он рече: „Кажем ти, Петре, неће данас запевати петао док се трипут не одречеш да ме познајеш." 35. И рече им: „Кад вас послах без кесе и торбе и обуће, да ли вам што недостаде?" А они рекоше: „Ништа." 36. А он им рече: „Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож. 37. Јер вам кажем, да још и то што је написано: 'И уврстише га међу безаконике', треба да се изврши на мени; Јер што је о мени писано завршава се." 38. А они рекоше: „Господе, ево овде два ножа." А он им рече: „Доста је." 39. И изишавши, оде по обичају на гору Маслинску; а за њим одоше и ученици његови.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Света Три Јерарха.
Светитељи: Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије 1. јануар, Григорије 25. јануар и Златоуст 27. јануар. А овај заједнички празник установљен је у XI столећу за време цара Алексија Комнена. Једном наста однекуда распра у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но промислом Божјим овај спор би решен на корист цркве и на још већу славу тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован (14. јуна) имаде једну визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља, напосе у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше: „Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно… нити има међу нама првог ни другог“. Још посаветоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јан. као заједнички празник за сва три ова јерарха. Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.

2.Свештеномученик Иполит, епископ римски.
Пострадао за веру у време Клавдијево. Када у Риму девица Хрисија би немилостиво мучена за Христа, тада се заступи за њу пред мучитељима свети Иполит и изобличи мучитеље. Због тога протеста и он би стављен под суд, суђен и осуђен на смрт после дугих истјазања. Везаше му и ноге и руке и потопише га у мору. С њиме и Хрисијом пострада још 20 мученика. Пострада Иполит свети 269. године.

3.Свети мученик Теофил Нови.
Као војвода цара Константина и Ирине би заробљен од Агарјана и 4 године држан у тамници. Па када одби сва наваљивања муслиманска, да напусти веру хришћанску, би посечен мачем 784. године и пресели се ка Господу.

4. Свети Петар, цар бугарски.
Син Симеонов, велики поштоватељ светог Јована Рилског. Учинио цркву бугарску независном од Цариграда и сачувао Православље у Бугарској од богумила. После једног неуспешног рата са Маџарима и Русима умро 976. године у 56. години живота.

Пост и вера – Василије,
Богословље – Григорије.
Милосрђе – Златоусти,
Златоусти, Медоусти!
Работници једног дела;
Три напосе – три ангела,
Три заједно ко Бог један,
Нит ко главни ни узгредан.
У вечности сви се слажу.
Једног вичеш – три помажу.
Једног певаш, сва три чују,
Једног славиш, три с’ радују.
Три човека – једно цело,
Три Јерарха – једно дело,
Три имена – једна слава,
Свој тројици – Христос глава.

РАСУЂИВАЊЕ
Ево примера како цареви траже савет у светитеља, како светитељи избегавају сујету и богатство и како саветују цареве. Православни цар Петар бугарски крену са свитом својом уз Рило планину, гоњен неодољивом жељом да види св. Јована Рилског и користи се његовом поуком. И посла цар људе напред да јаве светитељу. Но светитељ се не сагласи на виђење с царем. Ожалошћени цар посла поново људе са нешто јестивних ствари и довољно злата и молбом да му светитељ напише неки савет. Јован прими јестиве ствари а злато врати не хтевши га ни додирнути; и одговори цару: „Ако желиш небесно царство, буди милостив као Отац небесни. Не уздај се у неправду и не буди користољубив; буди кротак, тих, свакоме доступан. Не примај похвале од својих великаша. Порфира твоја нека сија врлинама. Сећање на смрт да не оставља душу твоју. Смиравај се пред стопама матере цркве; приклањај главу пред њеним првопрестолницима да би те Цар царева, видећи твоје усрђе, обдарио благом, какво никад на срце човеку не дође.“ Добивши то писмо, цар га је пољубио, и потом често прочитавао.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као пријатеља деце и то:
1. као пријатеља ангела небеских који су као деца невини, послушни и бестрасни,
2. као пријатеља мале деце на земљи која просто и лако верују у Бога,
3. као пријатеља светитеља који су трудом и благодаћу очишћени од греха и постали невини као деца.

БЕСЕДА
O томе како људи морају бити као деца да би били синови Божји

Заиста вам кажем: ако се не повратите и не будете као дјеца,
нећете ући у царство небеско. (Мат. 18, 3)

Тако говори Господ, и реч је Његова света и истинита. Какво то превасходство имају деца над одраслим? Имају три превасходства: у вери, у послушности и у незлобивости. Дете пита родитеља о свему, и ма шта родитељ одговорио, оно верује родитељу своме. Дете је послушно родитељу своме, и лако потчињава вољу своју вољи родитељској. Дете је незлобиво, и мада се брзо срди, брзо и прашта. То троје захтева Господ од свих људи, наиме: веру, послушност и незлобивост. Он тражи да људи верују Њему безусловно, као што дете верује родитељу своме; да буду безусловно послушни према Њему, као што је дете послушно родитељу своме; и да буду незлобиви у односу један према другом, да не памте зло и не враћају зло за зло.
Вера, послушност и незлобивост главне су одлике детиње душе. Уз то још долази: бестрасност и радост. Дете није среброљубиво; дете није похотљиво; дете није славољубиво; оно има око непомућено пороцима, и радост непомућену бригама.

О браћо, ко нас може поново учинити децом? Нико осим Христа јединога. Он нас може поново учинити децом и помоћи поновном рођају нашем и то: примером Својим, науком Својом и силом Духа Свога Светога.

О Господе Исусе, савршени у послушности и незлобивости, вечни младенче Оца небесног, помози нам бити као младенци вером у Тебе, послушношћу према Теби и незлобивошћу једног према другом. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022