МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица пета – Слепога
Недеља седмице пете по Васкрсу - О слепом
21.05.2017
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 2017.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7   Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21  ▶ Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак
30   Уторак
31   Среда


Јутрења
Јеванђеље Јован, зачало 64 (20,11-18)
11. А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И када плакаше надвири се над гроб 12. И виде два анђела у белим хаљинама где седе, један чело главе, а други чело ногу, где беше лежало тело Исусово. 13. И они јој рекоше: „Жено, што плачеш?" Рече им: „Зато што узеше Господа мог, и не знам где га положише." 14. И ово рекавши, обазре се натраг и угледа Исуса гдје стоји, и не знађаше да је Исус. 15. Рече јој Исус: „Жено, што плачеш? Кога тражиш?" Она, мислећи да је градинар, рече му: „Господине, ако си га ти однио, кажи ми где си га положио, и ја ћу га узети." 16. Исус јој рече: „Марија!„ Она, окренувши се, рече му: „Равуни", што ће рећи: „Учитељу!" 17. Рече јој Исус: „Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу свом; него иди браћи мојој и кажи им: Узлазим Оцу мом и Оцу вашем, и Богу мом и Богу вашем." 18. А Марија Магдалина отиде и јави ученицима да је видела Господа и да јој ово рече.

Литургија
Дела светих апостола, зачало 38 (16,16-34)
16. Догоди се пак кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и гатајући доношаше велики добитак својим господарима. 17. Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: „Ови су људи слуге Бога Вишњега, који нам јављају пут спасења." 18. И овако чињаше много дана. А када се Павлу досади, окрену се и рече духу: „Заповедам ти именом Господа Исуса Христа, изиђи из ње!" И изиђе у тај час. 19. А када видеше њени господари да изађе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на трг пред поглаваре. 20. И кад их доведоше војводама, рекоше: „Ови људи узбуњују наш град, а Јевреји су, 21. И проповедају обичаје које нама не приличи примати ни творити, јер смо Римљани." 22. И слеже се народ на њих, и војводе им раздреше хаљине, и заповедише да их шибају. 23. И пошто им ударише много батина, бацише их у тамницу, и заповедише тамничару да их добро чува. 24. Примивши такву заповест, он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе. 25. А око поноћи Павле и Сила мољаху се и слављаху Бога; а сужњи их слушаху. 26. Одједном пак настаде велики земљотрес, тако да се потресоше темељи тамнице; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. 27. А кад се пробуди тамничар и виде отворена врата тамничка, извади нож и хтеде да се убије, мислећи да су сужњи побегли. 28. А Павле повика јаким гласом говорећи: „Не чини себи зла никаква, јер смо сви овде!" 29. А он заискавши светиљку улете и дрхтећи паде пред Павла и Силу; 30. И извевши их напоље рече: „Господо, шта ми треба чинити да се спасем?" 31. А они рекоше: „Веруј у Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој." 32. И говораху му реч Господњу, и свима у дому његову. 33. И узевши их у онај час ноћи опра им ране; и одмах се крсти он и сви његови. 34. И уведе их у свој дом и постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што је поверовао у Бога.
Јеванђеље Јован, зачало 34 (9,1-38)
1. И пролазећи виде човека слепа од рођења. 2. И запиташе га ученици његови говорећи: „Рави, ко сагреши, овај или родитељи његови, те се роди слеп?” 3. Исус одговори: „Не сагреши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дела Божија на њему. 4. Мени ваља чинити дела Онога који ме посла, док је дан. Долази ноћ кад нико не може радити. 5. Док сам у свету, светлост сам свету.” 6. Рекавши ово, пљуну на земљу и начини блато од пљувачке, и помаза блатом очи слепоме. 7. И рече му: „Иди умиј се у бањи Силоамској, што преведено значи: послан. Он оде, дакле, и уми се, и дође гледајући. 8. А суседи и они који га беху видели пре да беше слеп говораху: „Није ли ово онај што је седио и просио?” 9. Једни говораху да је он, а други да је налик на њега. Он говораше: „Ја сам.” 10. Тада му говораху: „Како ти се отворише очи?” 11. Он одговори и рече: „Човек који се зове Исус начини блато, и помаза очи моје, и рече ми: иди у бању Силоамску и умиј се. И кад отидох и умих се, прогледах.” 12. Тада му рекоше: „Гдје је он?” Рече: „Не знам.” 13. Онда њега, некадашњега слепца, одведоше фарисејима. 14. А беше субота кад Исус начини блато и отвори му очи. 15. А фарисеји га тада опет питаху како прогледа. А он им рече: „Блато ми метну на очи, и умих се и видим.” 16. Тада говораху неки од фарисеја: „Није овај човек од Бога, јер не светкује суботу.” Други говораху: „Како може човек грешан таква знамења чинити?” И наста раздор међу њима. 17. Опет рекоше слепцу: „Шта ти велиш за онога што отвори очи твоје?” А он рече: „Пророк је.” 18. Тада Јудејци не вероваше за њега да је био слеп и прогледао, док не дозваше родитеље тога што је прогледао, 19. и запиташе их говорећи: „Је ли ово син ваш за кога ви кажете да се роди слеп? Како, дакле, сада види?” 20. А родитељи његови одговорише им и рекоше: „Знамо да је ово син наш, и да се роди слеп; 21. а како сада види не знамо, или ко му отвори очи ми не знамо: сам је већ одрастао, питајте њега, нека сам каже за себе.” 22. Ово рекоше родитељи његови јер се бојаху Јудејаца; јер се Јудејци већ беху договорили да буде одлучен од синагоге ко год њега призна за Христа. 23. Зато рекоше родитељи његови: „Одрастао је, њега питајте.” 24. Тада по други пут дозваше човека који је био слеп, и рекоше му: „Подај славу Богу, ми знамо да је онај човек грешан.” 25. А он одговори и рече: „Је ли грешан, не знам; једно знам - да ја бех слеп, и сада видим.” 26. Тада му опет рекоше: „Шта ти учини? Како отвори очи твоје?” 27. Одговори им: „Већ вам казах и не слушасте. Шта опет хоћете да чујете? Да нећете и ви да постанете ученици његови?” 28. Они га изгрдише и рекоше: „Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсејеви. 29. Ми знамо да је Мојсеју говорио Бог; а овога не знамо откуда је.” 30. Одговори човек и рече им: „У томе и јесте чудо што ви не знате откуда је, а он отвори очи моје. 31. А знамо да Бог не слуша грешнике; него ако ко Бога поштује и вољу његову твори, тога слуша. 32. Откако је века није се чуло да ико отвори очи рођеноме слепцу. 33. Кад он не би био од Бога, не би могао ништа чинити.” 34. Одговорише и рекоше му: „Ти си се родио сав у гресима, па ти нас да учиш?” И истераше га напоље. 35. Чу Исус да га истераше напоље, па нашавши га рече му: „Верујеш ли ти у Сина Божијега?” 36. Он одговори и рече: „А ко је он, Господе, да у њега верујем?” 37. А Исус му рече: „И видио си га и онај који говори с тобом, тај је.” 38. А он рече: „Верујем, Господе!” И поклони му се.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети апостол и јеванђелист Јован. Спомен овог великог апостола и јеванђелиста празнује се 26. септембра. Но 8. маја спомиње се чудо пројављено од гроба његова. Када, наиме, Јовану беше више од сто година, он узе седам својих ученика, изиђе из Ефеса и нареди ученицима да ископају гроб у виду крста. Потом сиђе старац жив у тај гроб, и би погребен. Када доцније отворише верни гроб Јованов, не нађоше тела у гробу. А 8. маја сваке године дизаше се нека прашина од гроба његова, од које се исцељиваху болесници од разних болести.

2. Преподобни Арсеније Велики. Овај славни светитељ родом би од једне патрицијске фамилије у Риму, и добро школован, како у светским наукама и философији тако и у духовној мудрости. Оставивши сву сујету светску, он се предаде цркви на службу, и би ђаконом велике цркве у Риму. Неожењен, повучен, ћутљив, молитвен, Арсеније мишљаше тако проживети цео живот свој. Но Промисао Божја управи његов животни пут друкчије. Цар Теодосије га узе за васпитача и учитеља својих синова: Аркадија и Хонорија, и постави га за сенатора, окруживши га великим богатством, и почастима, и раскоши. Но све ово више притискиваше срце Арсенијево, него што га задовољаваше. Деси се једанпут, да Аркадије учини неку кривицу, и Арсеније га зато казни. Увређени Аркадије смишљаше тешку освету своме учитељу, за коју кад сазна Арсеније, преобуче се у одело просјачко, оде на обалу морску, седе у лађу и отплови у Мисир. Када стиже у славни Скит, постаде ученик славнога Јована Колова, и предаде се подвигу. Сматраше себе мртвим; и кад му неко јави, да му је један богати сродник умро и њему завештао све имање, он одговори: „Па ја сам пре њега умро, како му, дакле, ја могу бити наследником?“ Повучен у једну пустињску келију, као у гробницу, он је поваздан плео котарице од палминог лишћа, а ноћу се Богу молио. Избегавао је људе и сваки разговор с људима. Само празничним данима излазио је из келије и долазио у цркву на причешће. Да се не би олењио, он је себи често постављао питање: „Арсеније, зашто си дошао у пустињу?“ Провео је педесет пет година као пустиножитељ, и за све то време био је углед монасима, и слава монаштва уопште. Свега је поживео сто година, и скончао је мирно после дуговременог труда и добровољно наложеног на себе мучеништва 448. године. Пресели се у царство Христа Господа, кога љубљаше свим срцем својим и свом душом својом.

3. Света Емилија. Мати светог Василија Великог. У младости желела остати доживотном девојком, но буде принуђена у брак. Родила деветоро деце, и тако их надахнула духом Христовим, да су петоро од њих постали светитељи хришћански, и то: Василије Велики, Григорије, епископ ниски, Петар, епископ севастијски, Макрина и Теозвија. У старости устројила манастир где је живела са својом ћерком Макрином, и где се упокојила у Господу 8. маја 375. године.

4. Преподобни Арсеније Трудољубиви. Монах кијевски. Никад себи није одмора давао, но непрекидно се трудио. Храну је узимао само једном дневно, по заласку сунца. Подвизавао се и упокојио у XIV веку.

Apсeнијe славни, кога свет слављаше.
Бежећи од славе, себи говораше:
– Сматрај ceбe мртвим за свет и за људе.
Нe говори речи ни мудре ни луде.
За реч сам се каткад у животу кај’о,
За ћутање никад нисам се покај’о.
Ако срце своје не вежем за Бога,
Нe могу c’ отрести живота страснога.
Ако мисли моје само Бога славе,
Спољашње ћe страсти мене да оставе,
Молитвом и трудом време испуњавај,
Труди се што више, a што мање спавај.
Арсеније грешни, та што си застао,
За што с’ у пустињу, питам те, дошао?
Рад спасења душе, не рад’ ленствовања,
Ради покајања, a не рад’ спавања.
Журно себе лечи, и душу оживљуј:
Господи помилуј! прости и помилуј!

РАСУЂИВАЊЕ
Неки монах жалио се светом Арсенију, како при читању Светог писма не осећа ни силу речи прочитаних, нити умилења у срцу. На то ћe му велики светитељ одговорити:
„Чедо, ти само читај! Чуо сам да чаробници змија, кад обајавају змије, изговарају речи, које они сами не разумеју, али змије чувши изговорене речи, осећају силу њихову и бивају укроћене. Тако и ми, кад непрестано држимо у устима својим речи Св. Писма, па ма силу њихову ми и не осећали, зли духови чувши, страше се и беже, јер не могу да поднесу речи Духа Светога.“
Чедо, ти само читај! Дух Свети, који је преко надахнутих људи написао речи божанствене, чуће и разумеће и похитаће ти у помоћ: и разумеће и осетиће демони, и побећи ћe од тебе. To јест, разумећe Онај кога призиваш у помоћ, и разумеће они које желиш да отераш од себе. И оба циља биће постигнута.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам силазак Бога Духа Светога на апостоле и то:
1. како се показују огњени језици над апостолима, по један на сваком од њих,
2. како се апостоли испуњавају Духа Светога и почињу говорити разним језицима, како им сам Дух Свети даје да говоре.

БЕСЕДА
о злу као плоду мисли људских

Чуј, земљо, ево ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њиховијех, јер не пазе на моје ријечи, и одбацише закон мој. (Јерем. 6, 19)

Видите ли, браћо, где расте и где сазрева зло? Не у крилима Божјим него у мислима људским. У мисли људске зло бива посејано од силе демонске, или од страсти телесних. У мислима људским зло расте, и грана се, и размножава се, и цвета, и листа, и најзад плодове показује. Благовремено Бог опомиње људе, да се тргну од злих мисли својих, како зло не би сазрело у души људској и донело горке и смртоносне плодове своје. Благовремено опомену Бог Каина, но Каин не хте чути опомену, него пусти да зла помисао на брата донесе зао плод, братоубиство.
Које су мисли зле? Све оне које иду насупрот закону Божјем, речи Божјој. Зле мисли су самовољни закон човечји, који човек самоме себи прописује мимо и насупрот закону Божјем. Ако ли је пак човек одлучно решен да се држи закона Божјег, зле мисли су тада немоћне као сенке, које се брзо појављују, но исто тако брзо и ишчезавају. Тада је човек господар над мислима својим, јер осећа Бога као господара над собом. Тада је закон Божји закон, а зле мисли људске ништа.
Ево, ја ћу пустити зло на овај народ, говори Господ. Какво зло? Плод мисли њиховијех. То јест: ја ћу допустити само да пожњу оно што су посејали и однеговали; јер зло нити је Моје семе, нити Моја жетва. Зло које ћу ја пустити на безаконе људе, јесте плод мисли њихових. По мислима својим требало је они да цене, какво ће их зло снаћи, као што сејач по семену цени, шта ће имати да жање.
О Господе кротки и незлобни, спаси нас од нашег сопственог зла, које смо сами у себи однеговали. Отклони зле плодове злога усева, молимо Ти се. И помози нам почупати зло семе из душе своје. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022