МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 1. по Духовима – Свих Светих
Среда 1. по Духовима
22.06.2016
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јун 2016.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22  ▶ Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак

Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 80 (1,18-27)
18. Јер се открива гнев Божији с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди. 19. Јер што се може дознати за Бога познато је њима, јер им је Бог објавио. 20. Јер што је на Њему невидљиво, од постања света умом се на створењима јасно види, његова вечна сила и божанство, да немају изговора. 21. Јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога, нити му захвалише, него залудеше у својим умовањима, и потамне неразумно срце њихово; 22. говорећи да су мудри, полудеше! 23. И заменише славу бесмртнога Бога подобијем смртног човека и птица и четвороножних животиња и гмизаваца. 24. Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се бешчасте телеса њихова међу њима самима; 25. који заменише истину Божију лажју, и више поштоваше и послужише твари него Творцу, који је благословен у векове. Амин. 26. Зато их предаде Бог у срамне страсти. Јер и жене њихове претворише природно употребљавање у противприродно, 27. а исто тако и мушкарци оставивши природно употребљавање жена, распалише се жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинећи срам, примајући на себи одговарајућу плату за своју заблуду.

Јеванђеље Матеј, зачало 12 (5,20-26)
20. Јер вам кажем да, ако не буде правда ваша већа него правда књижевника и фарисеја, нећете ући у Царство небеско. 21. Чули сте како је казано старима: „Не убиј“, јер ко убије, биће крив суду. 22. А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свога ни за што, бити крив суду; а ако ли ко рече брату своме: „Рака!“ биће крив синедриону; а ко рече: „Будало!“ биће крив паклу огњеноме. 23. Ако, дакле, принесеш дар свој жртвенику, и онде се сетиш да брат твој има нешто против тебе, 24. остави онде дар свој пред жртвеником, и иди те се најпре помири са братом својим, па онда дођи и принеси дар свој. 25. Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слуги и у тамницу да те не вргну. 26. Заиста ти кажем: „Нећеш изаћи оданде док не даш до последњег новчића.“
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Кирил, архиепископ александријски. Порекла племићког и близак сродник Теофила, патријарха александријског, после чије смрти би посвећен за патријарха. Водио три љуте борбе за свога живота: с јеретицима Новацијанима, с јеретиком Несторијем и са Јеврејима у Александрији. Новацијани су постали у Риму и тако прозвани по Новацијану презвитеру, јересоначалнику. Они су се гордили својом врлином, ходили су обучени у бело одело, забрањивали су други брак и држали су да се не треба молити за оне који учине смртни грех, нити примати натраг у цркву оне који једанпут отпадну од цркве, па ма се они горко кајали. Кирил њих победи и истера из Александрије заједно са њиховим епископом. С Јеврејима била је борба много тежа и крвавија. Јевреји су се били осилили у Александрији још од почетка, како је Александар Велики засновао тај град. Њихова мржња према хришћанима била је бесна и смушена. Они су убијали хришћане мучки, тровали, на крст распињали. После дуге и тешке борбе Кирил је успео код цара Теодосија Млађег, да се Јевреји протерају из Александрије. Његову борбу пак против Несторија, патријарха цариградског, решио је Трећи васељенски сабор у Ефесу. Том Сабору председавао је сам Кирил, заступајући у исто време и папу римског Целестина, по молби овога, који због старости није могао доћи на Сабор. Несторије буде осуђен, анатемисан, и од цара прогнан на источну границу царства, где је и умро смрћу ужасном (јер му црви разједу језик, којим је хулио Пресвету Богородицу називајући је Христородицом). После свршене борбе Кирил је у миру проживео и ревносно пасао стадо Христово. Представио се Господу 444. године. За њега се каже да је саставио „Богородице Дјево радујсја!“

2. Свети Кирил Бјелозерски. Рођен и васпитан у Москви у кући великашкој. Пострижен у манастиру Симоновом, где се подвизавао на удивљење свих осталих монаха. Да би сакрио своју добродетељ, правио се јуродом. Разговарао лично са светим Сергијем Радонежским, и од овога примио многе корисне поуке. Мимо своје жеље изабран за игумана тога манастира. Но он се стално молио Пресветој Богородици, да му покаже пут, где би се у безмолвију подвизавао. Једне ноћи виде велику светлост и чу глас: „Кирило, изађи одавде и иди на Бело језеро!“ И он заиста изађе из Симонова манастира са једним другом, оде у пределе белојезерске и тамо, у густој боровој шуми, поче се подвизавати. Временом се та пустиња претвори у велику обитељ. Преподобни Кирил доби од Бога велики дар чудотворства, те болне цељаше и многа друга чудеса твораше. Представи се 1429. године у деведесетој години живота свога, и оде ка Господу, кога је целог века љубио жарком љубављу.

Свети Кирил непоколебиви
Вером својом вселену удиви.
Крстом часним јунак огради се
На душмане Цркве ополчи се.
На Јевреје, Крста дин-душмане.
И удари на новацијане.
Што се собом сами погордише
И милости границу ставише,
Осудише грешнике пре Суда,
Сили божјој одрекоше чуда,
Ал’ највише Кирило засија
Кад се диже против Несторија.
Рушитеља Православне вере
Хулитеља Божије Матере.
Матер Божја поможе Кирилу.
Те победи сву вражију силу.
Цркву свету очисти од плеве.
Све помоћу Богомајке Деве.
Беше Кирил витез Православља,
Зато Црква Кирила прославља
И њему се моли без престанка,
Да нас штити од вражјег устанка,
O Кирило, звездо међ звездама.
Помози нам твојим молитвама

РАСУЂИВАЊЕ
Ми грешимо ако сматрамо за дужност да мрзимо оне које и наши сродници мрзе. Та мржња прелази на нас као нека фамилијарна болест. Усвајајући љубав својих сродника, ми усвајамо и њихову мржњу. Toj слабости подавали су се понекад и велики духовни дивови. Патријарх Теофил никако није волео св. Јована Златоуста, и до смрти остао је његов огорчени противник. Св. Кирил, његов сродник и наследник на престолу александријском, примио је ту мржњу против Златоустог светитеља и дуго је носио у себи. Узалуд га је саветовао св. Исидор Пелусиот да промени мишљење o Златоусту и да га упише у диптих светих; Кирил није могао променити своју зловољу. Тада Пресвета Богородица, за чију славу и чест толико се бораше Кирил против Несторија, јави се Кирилу у једној визији са мноштвом ангела и са Јованом Златоустом – у великој слави. И Света Пречиста умоли Златоуста, да би опростио Кирилу, и загрлише се и друг друга целиваше. Та визија је потпуно променила осећање Кирилово према Златоусту, и Кирил се са стидом кајао, што је онако нерасудно мрзео Златоуста као великог светитеља Божјег.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно исцељење немога и беснога (Мат, 9, 32) и то:
1. како Господ изгна из њега ђавола, и неми проговори.
2. како се ђаво свим силама стара да учини душу моју немом, да не прославља Господа,
3. како Господ може, ако ја пожелим, једном речју удаљити од мене нечистог духа и учинити ме харфом славе Божје.

БЕСЕДА
о онима који љубе смрт

Сви који мрзе на ме, љубе смрт. (Приче Сол. 8, 35)

Тако говори Господ, Створитељ неба и земље, кроз пророка Свога. Ко мрзи Мудрост Божју, мрзи на Бога, а ко мрзи на Бога, што има да љуби друго осим смрти? Није ли све ван Господа смрт? Сунце и звезде, мора и планине, животиње и биље – шта је то све него мртва прашина, уобличена и оживљена силом Божјом, речју Божјом, мудрошћу Божјом. Ко не љуби Бога, тај не само – не љуби Бога, него он не љуби ништа што је од Бога, тј. ни красоту звезда, ни поредак мора и планина, ни животну силу која је у животињама и биљкама. Ко не љуби Бога, тај изузима и удаљава Бога из природе. Шта онда остаје? Само мртва, безоблична, тамна, прашина – само смрт. Но и та прашина је створена Богом. И ту прашину мора богомрзац дати Богу, и оно што се не дотиче Бога, то јест: смрт, грех и ђаво. Ко не љуби Бога, тај у ствари љуби смрт, грех и ђавола. Богомрзац је сваки играчка ђавола, плод греха и залогај смрти.
Ако Тебе мрзимо, о Господе љубави, немамо кога ни шта волети. Јер и оно што волимо од Тебе је. Безуман је, ко воли зраке а мрзи сунце; и ко воли капље воде а мрзи извор.
Надахни нас животворном љубављу према Теби. Свељубавни Господе наш. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024