МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Велики понедељак
06.04.2015
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 2015.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6  ▶ Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак


Јутрења
Јеванђеље Матеј, зачало 84 (22,18-43)
18. Разумевши Исус лукавство њихово рече: „Што ме кушате, лицемери? 19. Покажите ми новац порезни.” А они му донесоше динар. 20. И рече им: „Чији је овај лик и натпис?” 21. Рекоше му: „Ћесарев.” Тада им рече: „Подајте, дакле, ћесарево ћесару, и Божије Богу.” 22. И чувши задивише се, и оставивши га отидоше. 23. У тај исти дан приступише му садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упиташе га 24. Говорећи: „Учитељу, Мојсеј рече: ‘Ако умре ко без деце, да узме брат његов жену његову и подигне семе брату своме.‘ 25. У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату своме. 26. А тако и други, и трећи, све до седмога. 27. А после свију умре и жена. 28. О васкрсењу, дакле, којега ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.” 29. А Исус одговарајући рече им: „Варате се, не знајући Писма ни силе Божије. 30. Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају, него су као анђели Божији на небу. 31. А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи: 32. Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, него живих.” 33. И народ чувши дивљаше се науци његовој. 34. А фарисеји чувши да ућутка садукеје, сабраше се заједно. 35. И упита један од њих, законик, кушајући га и говорећи: 36. „Учитељу, која је заповест највећа у Закону?” 37. А Исус му рече: „Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим.” 38. Ово је прва и највећа заповест. 39. А друга је као и ова: „Љуби ближњега свога као самога себе.” 40. О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци.” 41. А када се сабраше фарисеји, упита их Исус 42. говорећи: „Шта мислите за Христа? Чији је син?” Рекоше му: „Давидов.” 43. Рече им: „Како, дакле, Давид њега у Духу назива Господом говорећи:

На 6. часу
Књига пророка Језекиља (1,1-20)
1. Године тридесете, месеца четвртога, петог дана, кад бeјах међу робљем на реци Хевару, отворише се небеса, и видех утваре Божје. 2. Петога дана тога месеца, пете године од како се зароби цар Јоахин, 3. Дође реч Господња Језекиљу сину Вузеву, свештенику, у земљи халдејској на реци Хевару, и онде дође рука Господња нада њ. 4. И видех, и гле, силан ветар долажаше од севера, и велик облак и огањ који се разгореваше, и око њега светлост, а исред огња као јака светлост; 5. Исред њега још као четири животиње, које на очи бeјаху налик на човека; 6. И у сваке бeјаху четири лица, и четири крила у сваке; 7. И ноге им бeјаху праве, а у стопалу бјеху им ноге као у телета; и севаху као углађена мед. 8. И руке им бeјаху човечије под крилима над четири стране, и лица им и крила бeјаху на четири стране. 9. Састављена им бeјаху крила једно с другим; и не окретаху се идући, него свака иђаше на према се. 10. И лице баше у све четири лице човечје и лице лавово с десне стране, а с леве стране лице волујско и лице орлово у све четири. 11. И лица им и крила бeјаху раздељена озго; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тело. 12. И свака иђаше право напрема се; иђаху куда дух иђаше, и не окретаху се идући. 13. И на очи бeјаху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свеће; тај огањ пролажаше између животиња и светљаше се, и из огња излажаше муња. 14. И животиње трчаху и враћаху се као муња. 15. И кад гледах животиње, гле, точак један баше на земљи уза сваку животињу према четири лица њихова. 16. Обличјем и направом бeјаху точкови као боје хрисолитове, и сва четири беху једнака, и обличјем и направом беху као да је један точак у другом. 17. Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не скретаху. 18. И наплаци им бeјаху високи страхота; и беху наплаци пуни очију унаоколо у сва четири. 19. И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови. 20. Куда дух иђаше, онамо иђаху, и подизаху се точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима.


На вечерњи
Друга књига Мојсијевa (1,1-20)
1. Ово су имена синова Израиљевих, ушавших у Египат заједно са Јаковом, оцем својим, сваки са свим својим домом уђе: 2. Рувим, Симеон, Левиј, Јуда, 3. Исахар, Завулон и Вениамин, 4. Дан и Нефталим, Гад и Асир: Јосиф већ би у Египту. 5. Беше свих душа, произашавших од бедара Јаковљевих, седамдесет пет. 6. И Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај. 7. а синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, и напуни их се зeмља она. 8. Тада наста нов цар у Египту, који не знађаше Јосифа, 9. и рече народу својем: „Гле, народ синова Израиљевих је многобројан, и силнији од нас; 10. да га надмудримо, да се не множе, и кад настане рат да се не прикључе непријатељима нашим и не ударе на нас, и победивши нас, оду из земље (наше).” 11. И поставише над њима настојнике, да их муче тешким пословима; подигоше утврђења фараону: Питом и Рамесес [и Он, који се још зове Илиопољ]. 12. Али коликогод да их изнуриваху, тим су се више множили и још више јачали. И гнушаху се Египћани синова Израиљевих. 13. И жестоко принуђиваху Египћани синове Израиљеве 14. и загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко принуђаваху. 15. И још заповеди цар египатски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сепфора, а другој Фуа, 16. и рече (им): „Кад порађате Јеврејке, и видите да је мушко, убијајте га, а кад буде женско, нек остане живо.” 17. Али се бабице бојаху Бога, и не учинише како им рече цар египатски, и остављаху мушку децу у животу. 18. Призва цар египатски бабице и рече им: „Зашто учинисте тако, зашто остављате мушку децу у животу?” 19. Рекоше бабице фараону: „Нису жене јеврејске као жене египатске: јаче су, док им дође бабица оне већ роде.” 20. Добро твораше Бог бабицама, и народ се намножи и укрепи веома.

Књига о Јову (1,1-12)
1. Беше човек у земљи Узу по имену Јов; и тај човек беше истинољубив, непорочан, праведан, Богопоштовалац, и уклањаше се ода сваког зла. 2. И роди му се седам синова и три кћери. 3. И имаше стоке седам хиљада оваца и три хиљада камила и пет стотина јармова волова и пет стотина магарица, и чељади веома много; и беше тај човек највећи од свих људи на истоку. 4. И синови његови састајаху се и даваху гозбе код куће, сваки свог дана, и слаху те позиваху три сестре своје да једу и пију с њима. 5. И кад би се обредили гозбом, пошиљаше Јов и освећиваше их, и устајући рано приношаше жртве паљенице према броју свих њих; јер говораше Јов: „Може бити да су се огрешили синови моји и похулили на Бога у срцу свом.” Тако чињаше Јов сваки пут. 6. А један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а међу њих дође и Сотона. 7. И Господ рече Сотони: „Од куда идеш?” А Сотона одговори Господу и рече: „Проходих земљу и обилазих. ” 8. И рече Господ Сотони: „Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, истинољубива, непорочна, праведна, Богопоштоваоца, и уклањајућег се ода сваког зла.” 9. А Сотона одговори Господу и рече: „Еда ли се узалуд Јов боји Бога? 10. Ниси ли га Ти оградио и кућу његову и све што има свуда унаоколо? Дело руку његових благословио си, и стока се његова умножила на земљи. 11. Али пружи руку своју и дотакни се свега што има - хоће ли Те благословити?” 12. А Господ рече Сотони: „Ево, све што има нека је у твојој руци; само на њега не дижи руке своје.” И отиде Сотона од Господа.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Артемон, епископ селевкијски. У Селевкији рођен и васпитан. Кад је апостол Павле дошао у тај град, видео је Артемона, утврдио га још више у вери Христовој, и поставио за епископа тога града. Артемон је с љубављу и ревношћу управљао словесним стадом Христовим, био лекар душа и тела људских, и преселио се у вечност у дубокој старости.

2. Преподобни Јаков Исповедник. Пострадао за иконе од цара Лава Јерменина. Био монах и сабрат манастира Студитског. Па кад велики Теодор Студит би у заточењу, овога Јакова бацише на велике муке, да би се одрекао иконопоштовања. Но он оста истрајан и веран Православљу до краја. Изубијана и измучена, врате га назад у манастир, када зли цар Лав зло заврши живот. У манастиру умре од тешких убоја и пресели се међу небесне грађане.

3. Свештеномученик Партеније, патријарх цариградски. Родом са острва Митилене. Био је епископ хиоски дуже времена. После буде изабран за патријарха. Но по лажним доставама, као да је радио против државе, Турци га најпре нуђаху да се потурчи, а када он то одлучно одби, обесе га 1657. године.

4. Спомен чуда у Печерском манастиру. Два друга Јован и Сергије, побратиме се пред иконом Пресвете Богородице у том манастиру. Јован беше богат човек и имаше петогодишњег сина Захарија. Разболе се Јован и пред смрт препоручи свога сина старању Сергијевом, и остави Сергију на чување доста сребра и злата с тим, да овај то уручи Захарији када овај одрасте. Но када Захарија одрасте, Сергије одрече да је ишта примио од умрлог Јована. Тада му рече Захарија, нека се закуне пред оном истом иконом Пресвете Богородице, пред којом је ухватио братство са његовим пок. оцем, да ништа није примио од Јована, па му ништа неће ни тражити. Сергије пристане. Но када се закле, хтеде прићи да целива икону, али га сила нека држаше даље и не допушташе. Тада наједанпут поче бесомучно викати: „Свети оци, Антоније и Теодосије, не дајте да ме погуби овај немилостиви ангел!“ То га демон беше напао по Божјем попуштању. Потом проказа сав новац што је Јован оставио. Но када отворише, нађоше ону суму удвојену. Удвоји се она сума Промислом Божјим. Примивши новац, Захарије га даде манастиру, а сам се ту постриже за монаха, проживе дуго, удостоји се великих дарова Божјих, и пресели се мирно у вечност.

5. Преподобни Захарија. Син Кариона Мисирца, који остави жену и децу и замонаши се. Захарију узме отац к себи, пошто га мајка није могла да исхрани. Иако млађи од многих стараца у Скиту, удостојио се био већих благодатних дарова него многи старци. Од благодати Божје осећао је као да му гори цела унутрашњост његова. На питање светог Макарија, ко је прави монах, одговори Захарија: „Онај ко себе непрестано принуђава на заповести Божје“. А на питање авве Мојсеја, шта значи бити монах, Захарија скине своју камилавку и згази ногама па рече: „Ако човек не буде овако сокрушен, не може бити монах!“ Био великим светилом међу монасима у пустињи, и млад се упокојио у Господу.

– Шта човеку вреди. Ти Господе, рече.
Да сва свет пространи у својину стече,
Када мора данас ил’ сутра умрети.
A стечено благо њега надживети!
Шта вреди да круну он на главу стави
Кад је иза себе мора да остави!
Шта му вреди злато и хрпа од сребра
Кад прорасте трава кроз суха му ребра!
Шта помаже свила, бисер и јестива.
Кад га сунце више не сагледа жива!
Изгуби ли душу, шта му свет помаже?
Тел’о му без душе у гроб се полаже.
Тело му и душа, обоје умрли.
Свако својим путем своме гробу хрли.
Два мртваца тада људи сахрањују,
Ни за једним од њих горко не тугују.
O нек чува душу ко разума има,
Опомену јасну Ти си дао свима.
Душа је једино што се може спасти.
Све друго у свету – и свет he пропасти.
O Господе драги, кад Твој савет знамо.
Још и силу Твоју и помоћ требамо.
O помози, блаже, нашој грешној души,
Дим сујете светске да је не угуши.

РАСУЂИВАЊЕ
Путовали негда авва Данило и авва Амој. Авва Амој рекар: „Кад ћемо, оче, стићи у ћелију?“ (тј. да би се могли Богу молити). Авва Данило му одговори: „А ко нам сада одузима Бога? И у ћелији је Бог, и ван ћелије – тај исти Бог.“ Овим се учимо непрекидности молитве, размишљања о Богу и созерцања Божјег делања у нама и около нас. Храм олакшава и појачава молитву. Тако исто затвореност и усамљеност на свој начин олакшава и појачава молитву. Но ко неће да се моли ни храм ни ћелија неће га везати. Нити ће онога ко је осетио сласт молитве, моћи природа и путовање одвојити од молитве.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на крсту распета и то:
1. бројећи капи Његове пречисте крви и бројећи грехове моје,
2. бројећи болне уздахе Његове и бројећи глупе дане смеха мога.

БЕСЕДА
о верности у страдању и венцу живота

Не бој се ни ода шта што ћеш пострадати…
Буди вјеран до саме смрти, и даћу ти вијенац живота. (Откр. 2, 10)

Својим страдањем Господ је олакшао наша страдања. Он је претрпео највеће муке и изашао као победилац; зато Он може нас храбрити у нашем малом страдању. Он је страдао и трпео на правди, а ми страдамо и трпимо испаштајући своје грехе. Зато Он двоструко може нас опомињати, да истрајемо до краја, као што је Он, безгрешни, истрајао. Њему нико од нас није помогао нити олакшао муке и трпљења, а Он стоји уза свакога од нас кад страдамо, и олакшава нам наше муке и невоље. Зато Он има право да каже сваком страдалнику ради имена Његова: не бој се! Не бој се ни ода шта што ћеш пострадати, говори Он, јер Ја сам поднео сва страдања и познајем их; и ниједног се страдања нисам убојао, него сам их све примио на Себе и све их на крају – победио. Ја их нисам победио одбацивши их или побегавши од њих, него примивши их све на Себе драговољно и подневши их све до краја. Тако и ти прими на себе драговољно страдања, а Ја видим и знам, колико ти можеш поднети и докле.
Ако ли страдања буду трајала и до саме смрти, и ако ти она и смрт проузрокују, не бој се ипак: даћу ти вијенац живота. Крунисаћу те животом бесмртним, вечним. у коме Ја царујем са Оцем и Духом животворним. Бог те није ни послао на земљу, да угодно живиш него да се спремиш за бесмртни живот. Жалост би била велика, кад Створитељ твој не би ти могао дати бољи, и дужи и светлији живот него што је тај на земљи, који сав заудара на трулеж и смрт, и који је краћи него живот гавранова.
О браћо моја, послушајмо реч Господа, и сва ће нам страдања бити олакшана. Ако нам се ударци света сада чине као тврдо камење, кад послушамо Господа, они ће постати као пена морска.
Господе Победитељу, научи нас још дуготрпљивости Твојој. И кад малакшемо, пружи руку Твоју, и подржи нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ ИДИ НА ВРХ СТРАНЕ ▲
Питања и одговори | © Микро књига 1984-2022